Nova Evropa

pedelaine), uzdisao, da ponizujući Italiju mi nanosimo bol talijanskim doseljenicima u Francuskoj. Da li je iko primetio, da Francuska udešava svoje pregovore s Nemačkom tako da ne rastuži emigrante koje je Hitlerov režim izagnao iz Nemačke? Nacijonalno udruženje ratnih veterana ide još dalje: »Ratna deneracija neće nikad pristati nato da dišne oružje protiv onih koji su se, bili oni Britanci ili Talijani, borili pored njih na francuskom tlu!l« Tojest, mi smo zauvek vezani uz naše stare saveznike, ma što oni radili! Kad bi jednog dana Talijani zauzeli Savoju, ili Britanci zapretili Kalč-u, ovi patrijoti ne misle da bi im bila dužnost braniti Francusku protiv njih, jer su se jednom pored njih borili.

Francuzi opet, koji iznad svedđa žele da ne remete svoj svakodnevni život, pa su stoda postali pristalice mira po svaku cenu, ponovo su digli famozni povik Gambete i otaca Republike: »Klerikalizam je neprijateljle U ovom slučaju su klerikalci oni koji su kadri da se tako oduševe za jednu ideju da će radije pristati čak i da podju u rat nedo da vide da ta ideja propada. S te tačke gledišta, ja nemam ništa protiv toga da budem klerika! Ali onda su klerikalci i Moras (Maurras) i ostali sledbenici politike koju ovde napadam, jer su i oni voljni da rizikuju rat za jednu ideju. Samo što je njihova ideja drukčija. Ovi lažni pacifisti bi rado prihvatili opštu krstašku vojnu protiv komunizma u slavu njihova socijalnog ideala. Što oni danas osudjuju nije nikako ideja rata; oni samo ne mogu podneti da pomisle na rat protiv Musolinija, A zašto oni osudjuju takav rat? Zato što je Musolini simvol vlasti. Ono što oni smatraju interesom svoga društva traži da ni po koju cenu vlast ne sme biti unižena, ma kakav zločin ona počinila. Pre četrdeset godin4, radi istih inteтеза i iz istog razloga, nije se smelo ni po koju cenu izazivali vojnu komandu. Opet su anti-drajlusovci na svojim mestima, sa tačno istim idejama. Te ideje im nameće njihova socijalna filozolija; i tako će uvek biti.

MI. Mir baš kao i ral, može ип151141 civViližaciju.

»Mi nikad nećemo rizikovati evropski rat, ni za koju stvar, jer bi taj rat značio kraj civilizacije«. Ovaj argument protiv učestvovanja u planu da se silom sačuva mir zaslužuje naročitu pažnju, jer da često formulišu vrlo dobronamerni ljudi. Ako je istina da civilizacija može propasti usled rata, ja velim da je istina takodje da može propasti i usled mira, ako se taj mir održava po cenu davanja imuniteta onima koji pribegavaju sili. Takav imunitet od kazne dao bi ogroman zamah fašističkim idejama, tojest idejama koje su po sebi i po njihovoj vlastitoj definiciji negacija civilizacije. Civilizacija bi na ovaj način propala još sigurnije nego usled rata. Jer u ratu bi civilizacija bar imala prilike da se brani, možda s uspehom,

140

оре