Nova Evropa

Султан Махмуд II, угушивши јањичарски војни ред (основан 1330), увео је по европском начину увјежбану војску, т. зв. »низам« (1826), па како су Босна и Херцеговина биле у склопу турске државе, то је Султан хтио увести низам и реформе и у Босни. Али су ове реформе наишле у Босни на велик отпор. У Тузли се скупише сви босански прваци (у фебруару 1831), те одлучише да се силом одупру провођењу султанових рефорама. Уз Босну нису пристали херцеговачки прваци, на челу с Алијагом Ризванбеговићем и Смајил-агом Ченгићем. Године 18831 протјерају Босанци босанског везира Морали Али Намик-пашу, који се с помоћу Алијаге Ризванбеговића спасао, те по свој прилици ради тога Алијага Ризванбеговић би још исте године именован замјеником Босанско-херцеговачког Везира, док не дође за новог валију (управника) Ибрахим-паша Видински. Наоружани Босанци, на челу са Хусејин-капетаном Градашћевићем (Змај од Босне), побиједе турску војску на Косову-пољу (јула 1831) и славодобитно се поврате у Босну. У Травнику Хусејин-капетан уреди свој везирски двор, и прогласи себе Босанским Везиром. Али га Порта не хтједе именовати Везиром док не прими реформе и Босанце не обуче у низамско одијело. То Хусејин одлучно одбије, те султан Махмуд 1 (крајем априла 1832) издаде заповјед: »Да се погуби неваљалац Хусејин-капетан, који се је у вилајету Босни одметнуо и побунио против мог високог Царства са злом намјером да се прогласи самосталним...« Мстодобно Султан пошаље у Босну војску од 30.000 војника, која је имала задатак да свлада народни устанак. Ту је турску војску водио нови босански валија Кара-Махмуд-паша. Босанска се војска три пута сукобила с Турцима; али у посљедњој и најогорченијој битци, непосредно пред самим зидинама Сарајева (4. јуна 1832), изненада навале Херцеговци с Алијагом Ризванбеговићем и Смајилагом Ченгићем на изнемогле Босанце, чиме осигураше побједу султанској војсци. Тако Алијага Ризванбеговић проузрокова да Босна није постала босанска, и то ће као црна мрља остати на његовој историјској личности.

Када се египатски валија Мехмед Алипаша побунио против султана Махмуда П, онда Султан нареди велику војну на Мехмед Алипашу, и његову се позиву одазваше и Алијага Ризванбеговић и Смајилага Ченгић, са Херцеговцима. То је дакле трећи пут како Алијага Ризванбеговић помаже Султана, те ради свих тих заслуга, које је учинио Порти, султан Махмуд П именује Алијагу херцеговачким управником и одвоји Херцеговину од Босне (својим ферманом од 14. јануара 1833). Текст тога фермана, који досада није нигдје објављен, гласи: »Пошто се доказало да сте вриједан, да сте један од мојих вриједних везира, способан за управу,

245