Nova Evropa

»Hercešovina«, kao prirodna »samotvorna« tvrdjava u najvažnijem čvorištu venca dinarskih planina, formirana tokom stoleća kao geopolitička tvorevina, postala je neiscrpan rezervoar i rasni rasadnik najsvežijih narodnih elemenata, duboko nacijonalnih, i to iseljavanjem u toj meri da je postalo opšte narodno uverenje, svuda, da »Hercegovina ceo svet naseli, a sebe пе газе!«, Та »Негсебоха Хета«, »Hercegovina«, dala je jugoslovenskoj naciji tri najveće njene kulturne vrednosti: 1) U »Hercegovoj Zemlji« ispevano je najviše naših junačkih narodnih pesama, veličanstvene dikcije i lepote; 2) u tom dinarskom planinskom sklopu iskristalisao se čist narodni jezik, bistar kao planinski izvor, koji je Vuk uzeo kao književni a Gaj uveo i kod Hrvat4A, i on je osnov ilirskom pokretu; 3) dogadjaj koji se zbio u Hercegovini uzeo Je pesnik i hrvatski ban Mažuranić kao gradju za najbolji jugoslovenski epos: »Smrt Smailagše Čengića«.

Milan Karanović.

Алипаша Ризванбеговић, највећи државник Херцеговине у 19. вијеку.

Најугледнија беговска породица у Херцеговини јесу Ризванбеговићи; они су дали кроз стоидвадесет година много паша, капетана, и књижевника. Историја Херцеговине везана је готово кроз 130 година уз имена бегова Ризванбеговића. По најновијим споменицима и документима, најстарији члан бегова Ризванбеговића био је Мустафа-капетан; његово се име спомиње у судским протоколима сарајевским још године 1782, и на надгробном натпису мезара (гроба) његова сина Зулфикар-капетана 1805, у Стоцу. Зулфикар, који је капетанску част обнашао у другој половини 18. вијека и почетком 19. вијека, оставио је у народу лијепу успомену, јер је према раји био добар и свугдје је заштићавао од насиља силника. Умро је 1805, и гроб му се налази у гробљу Цареве Џамије у Стоцу. ј

Зулфикар-капетан, још прије своје смрти, раздијели (1802) своје посједе међу своја два најстарија сина: Мустафи-капетану даде Столац, а Хаџи-бегу Хутаво. Други синови били су незадовољни, а нарочито млади 18-годишњи Алијага (који се родио 1784, у Стоцу), те кад умре отац Зулфикар-капетан, настадоше свађе и борбе око власти и насљедства између браће од двије мајке. Напокон, окретни Алијага присвоји себи столачку капетанију, којом је владао пуних двадесет година (1813—1888).

244