Nova Evropa

| Алипаша Ризванбеговић пропагирао је и садњу маслина у Херцеговини, јер се у оно вријеме у кућанству много употребљавао зејтин (уље). Као у свим радњама, тако је и овдје Алипаша ишао напријед примјером. У Папратима, недалеко Стоца, посадио је велик комплекс земљишта маслинама (600 комада). По угледу нањ почели су и други угледници садити маслине, па кад је свијет у Херцеговини уочио да маслине успијевају и на најгорем земљишту, истом онда отпоче сађење навелико. За Алипашине владавине биле су предвиђене најстроже казне за оне који уништавају маслине.

И запуштено херцеговачко виноградарство Алипаша је обновио. Били су надалеко познати његови виногради на Буни. Ради обнове винограда, он је о свом трошку довео виноградарске стручњаке из Далмације, који су народи херцеговачко сељаштво упућивали у рацијонално узгајање винограда. Мсто је тако он уочио и велику важност кукурузаикрумпира у народној исхрани. А будући да се у домаћој индустрији много употребљавала свила, то је он (1845) завео гајење свилене бубе (у Бротњу, Мостару, и Буни), засадивши око 6.600 комада дудова, које је добио из Далмације у замјену за 140 храстова.

У Алипашино доба пропагирала се и садња духана; тада није било монопола, нити је духан био монополисан у Херцеговини, па се духан слободно садио, пушио, и продавао.

Велику бригу посвећивао је Алипаша узгоју јужног воћа, па је и у томе сам предњачио: своје баште на Буни засадио је најљепшим јужним воћем, и народни пјесници (Бакула) опјевали су рад Алипашин на унапређењу духана и јужног воћа:

Духан сади коме мјере није Много цвијећа много повртаља Силне воћке и остало дрвље ...

У кућној индустрији, а нарочито у народном љекарству, мед се много употребљавао за турског владања. У то доба пчеларство у Херцеговини било је на замјерној висини, иако се не може говорити о напредном и модерном пчеларству. Ипак се може сигурно утврдити, да је у Алипашино вријеме Херцеговина имала десет пута више кошница него што их имаде данас! Приповиједа се, да је мед из херцеговачких кошница као ријека текао, кад су (1851) турски низамци разбијали херцеговачка улишта.

Алипаша Ризванбеговић, као напредан државник, правилно је схватио значај привреде у народном животу, па је сматрао државу и државну власт јакими моћним фактором који пресудно утјече на господарски напредак земље. Зиратну земљу је узимао основицом господарске производње, те је

250