Nova Evropa

велику бригу стога посветио земљорадњи, будући увјерен да од производа земљорадње живи око 85% цјелокупног _ становништва Херцеговине. Он је живо настојао, да његова Херцеговина производи све оне артикле који су потребни становништву, па гдје је било потребно, ту је он и силом гонио свијет на рад. Тиме је створио класе и генерације радника-привредника у Херцеговини, што је било несамо од великог узгојног значаја за касније нараштаје него је и појачало продуктивну моћ земље и њезину економску независност. Ради свега тога може се Алипаша Ризванбеговић с пуним правом назвати привредним пијониром Херцеговине.

KO

Два мостарска свећеника (Чокорило и Памучина) дали су у својим једностраним биљешкама нешто грађе из Алипашина живота. По свом занимању, као свећеници, они су били нерасположени према свему што је муслиманско, па већ ради тога њихове биљешке нису објективне и тачне. На основу ових и оваких биљежака приказао је историк Др. Милан Прелог Алипашу као тиранина; а нигдје и не спомиње културни Алипашин рад и његове заслуге за привредно подизање Херцеговине. Ту необјективност и пристраност неких наших писаца у оцјењивању Алипашине управе први је уочио и осудио професор бечког Универзитета Др. Карло Пач, овим ријечима: »Хришћански аутори имали би доста разлога да баш с Алипашом поступају човјечније приликом оцјењивања«. Међу нашим писцима, први је фра Грга Мартић, савременик Алипашин, који је о Алипаши и његовој управи дао објективан суд: »Што се пак тиче Алипаше, тога гласовитог херцеговачког патријоте и разглашеног везира с његових врлина, био је то човјек припрост, не знам је ли знао и писати, али је био свјестан у поступању с народом и доста милосрдан, хотио се и са најпростијим сељаком братски поразговорити .. .«

Колико је Алипаша штитио рају у Херцеговини, најбоље се види из његових наредаба. Тако 23. децембра 1848 наређује новоименованом љубушком Муселиму (среском начелнику) Алибегу: »А ти, Муселиме, чувај од зулума, насиља, исплетакасилника — фукару, немоћнике,ирају, којаје аманет узвишеног Бога..« Сачуване су у Херцеговини многе анегдоте из Алипашина живота које га приказују као праведна судију, и управника.

Кад се уочи све што је Алипаша учинио за економски и просвјетни напредак Херцеговине, кад се проуче званични турски документи, кад се прегледају озбиљна научна истраживања легитимираних свјетских научењака, кад се узму у

251