Nova Evropa

И тадашњим турским властодршцима у Цариграду је много брига задавала муслиманска беговска аристокрација у Босни и Херцеговини, особито кад су (година 1831—1850) учестали устанци против царских рефорама. Да би томе већ једном стао на пут, одлучи султан Абдул Меџид да силом покори муслиманску беговску аристокрацију па да крваво проведе реформе у Босни и Херцеговини. Тај посао повјери потурченом Личанину Омер Паши Латасу, који буде именован врховним заповједником све војне силе у Босни и Херпеговини (»сераскером«), те који поведе са собом из Цариграда једанаест батаљуна пјешадије и пољску батерију са нешто коњаника. А свог војсковођу Скендербега, потурченог пољског грофа Илинског, са хиљаду војника пошаље у Херцеговину. Алипаша Ризванбеговић, знајући да на њега вреба Омер Паша, остави Мостар и Буну и затвори се у свој тврди град Столац; а његов први доглавник, крволочни кавазбаша Ибро, скупи војску по Херцеговини и одлучи дочекати Турке. Двије се војске сукобише 24. јануара 1851 на Борцима, и у том боју Скендербег побиједи Херцеговце, те турској војсци би осигурано напредовање према Мостару, у који Скендербег с војском уђе 29. јануара, те одмах поручи Алипаши у Столац да дође и да као управник Херцеговине прими у своје руке главни град Мостар. Алипаша, у великом шкрипцу, позове к себи на договор неке угледне Сточане, али му ни ови не могоше ништа рећи, те он тешка срца остави тврди град Столац, оде на Буну а са Буне у Мостар, гдје су пуцали топови у част његова доласка. Али већ прексутрадан Скендербег лиши слободе и стави под јаку стражу Алипашу и сина му Хафис-пашу, а послије неколико дана дође и Омер Паша Латас, који Алипашу постави на губаву мазгу, у намјери да га тако проведе кроз читаву Босну; али не стиже даље од Добриња (близу Бања-Луке), па нареди потајно једном стражару и овај око поноћи 30. марта 1851 из пушке на спавању убије Алипашу. Одмах се пронио глас — који је ширио Омер Паша — да је случајно пушка опалила, па се такав извјештај послао и у Цариград. Алипаша је закопан у гробљу Ферхатпашине Џамије у Бањојлуци.

Иза смрти Алипашине, кад је његов син Хафиспаша био у аудијенцији код султана Абдул Меџида у Цариграду, Султан му је рекао: »Што ти отац не хтједе преда ме доћи, могла му је глава остати...« И по томе се види да је кривац за Алипашину смрт био Омер Паша. Тако трагично заврши свој живот највећи херцеговачки државник 19. вијека, 67-годишњи Алипаша Ризванбеговић, након осамнаестогодишњег владања Херцеговином.

Касим Гујић.

253