Nova Evropa

ријешио тобоже мирним путем. Тада је фра Паскал Буцоњић издао брошуру (на талијанском језику) у којој је изнио приједлоге за ријешење спора: он је казао посланицима европских сила у Мостару, да народ неће и не може напустити борбу догод не добије слободу. Борба се наставила, док се у њу коначно не умијешаше Србија и Црна Гора, а касније и Русија. Тад настаје разлаз између Срба и Хрвата: Србија и Црна Гора тражиле су Босну и Херцеговину за се, а на то фрањевци нијесу могли пристати из вјерских и нацијоналних разлога. У то пада пут цара Фрање Јосипа по Далмацији: фрањевци га дочекаше у Имотском, Вргорцу, и Сињу, те му Буцоњић предаде меморандум у коме спомиње царева виртуална права на Босну и Херцеговину као Краља Хрватскога.

Иза Окупације, предвео је бискуп Буцоњић Цару депутацију свих вјера и предао му меморандум, у којем тражи ријешење положаја Босне и Херцеговине на основу хрватског државнога права. Та политичка оријентација остала је значајком свих херцеговачких фрањеваца кроз цијело вријеме аустријске владавине: они су били по своме темпераменту увијек врло радикални; праваштво није ваљда нигдје било тако јако као код херцеговачких фрањеваца. У то је дошла и анексија Босне и Херцеговине (1908), те и опет бискуп Буцоњић са фрањевцима шаље Цару меморандум, у којем се тражи уједињење ових земаља са мајком Хрватском. Кад ни од тога не би ништа, и кад је Босна добила некаки »устав«, тада фрањевци стварају прву политичку организацију у Босни и Херцеговини: »Хрватску народну заједницу«; она је политички била оријентирана потпуно правашки, али је морала рачунати и са Србима и Муслиманима. Главно је било, да признају једни другима човјечја права, да истисну »куфераше«, да се ослободе експлоатације аустромаџарске, да домаћи синови преузму власт у земљи, и да се почне већ једном са рјешавањем аграрнога питања. Вођена је скандалозна борба, да се фрањевцима онемогући улазак у Босански Сабор, јер би њима бесумње успјело успоставити споразум између Срба и Хрвата на штету Аустро-Угарске. У ту је борбу увучен и Рим, који је фрањевцима напокон, на притисак владин, одузео пасивно право; али је ипак, под притиском јавности, Влада морала признати провинцијалима вирилно право у Сабору.

Фрањевци су били главни ослон политичке организације и радили су споразумно са хрватским заступницима у Сабору. Усто су позорно пратили развитак политичких прилика у Хрватској, те кад се радило да се Ријека одцијепи од Сењске Бискупије и да се оснује посебна маџарска бискупија, шаљу херцеговачки фрањевци и богослови протест на бечког

265