Nova Evropa

Нунција. А кад су за Цувајева комесаријата заредале демонстрације по свим нашим земљама, судјелују у њима и фрањевци: вал нацијонализма био је напросто опио све, особито омладину. Године 1912 приређене су бурне демонстрације против Цуваја, односно против Беча и Пеште, у Мостару: у Недјељу, иза мисе, пред цијелом војском, чиновништвом, грађанством и ђаштвом, силом провалише из самостана фрањевачки богослови на црквени трг са великом маџарском заставом и ту је јавно спалише, на очиглед толикога свијета и цијелога државног апарата! Казна је била та, да је Влада рекла: никад више ратоборни Херцеговац неће доћи на бискупску столицу, која је стајала испражњена већ двије године, иза смрти великога бискупа фра Паскала Буцоњића, којега су с правом прозвали »хрватским Леонидом«, те с којим је Влада имала толико јада ради његова хрватства. М доиста, мјесто ратоборнога Херцеговца постављен је у Мостар за бискупа мекушни Босанац.

За вријеме Свјетскога Рата, једини вођа народа и политички најистакнутији човјек у Босни и Херцеговини био је пок. фра Дидак Бунтић. Он је будно пазио на развој ратних операција и свјетске политике, имајући веза са разним људима и политичарима, и према томе се оријентирао за сваки случај; он је дневно добијао на стотине писама од наших војника с фронта и знао је за бесправно запостављање наших чета у сваком погледу. М код куће је народ трпио беспримјеран глад, па је то све њега бољело и он се јавно бунио против тога. Ишао је лично Цару и министрима у Беч, да им каже право и очајно стање у земљи и да им се потужи на запостављање хрватских чета. Кад је судбина централних власти постала очигледна, организирао је он за Босну Народно Вијеће и изјавио се отворено за југословенску политику. Био је и у привременом народном представништву и Конституанти, али се касније грдно разочарао, па је тада постао најрадикалнијим и најборбенијим човјеком. У том га је затекла и смрт од капље. Његову политику наставили су херцеговачки фрањевци.

Тако је остало све до данас. Мако се сада осјећа нешто слободнији дах, у ствари је остао још сасвим стари управни систем, па се не треба чудити, да су и сви фрањевци у души једне мисли и осјећаја са својим убогим народом: да нама има опстанка у овој држави само ако дођемо до својих најелементарнијих права, у једнакости и равноправности.

Ог. Отон Кнезовић.

266

ПНЕ