Nova Evropa

И Загребачки Збор има свакако регијоналан карактер. Већина његових излагача јесу домаћа подузећа. И страни излагачи, који стално долазе на готово све његове изложбе, имају такођер намјеру да приђу интересентима из ових крајева. Ово међутим не умањује његову вриједност и његов значај као међународне изложбе. Од почетка рада Загребачкога Збора (1922)“), па до конца 1935 године, судјеловало је на његовим изложбама укупно 11.219 излагача, од којих је домаћих излагача било око 60%; према томе даје Загребачки Збор својим изложбама с пуним правом назив »међународни«. Од иноземних излагача највише је бројно заступана Њемачка, па редом: Аустрија, Чешкословачка, Италија, Америка, Швајцарска, Француска, Маџарска, Велика Британија, и т. д.. По струци, било је посебних изложаба, као: народни ручни радови, текстил, сточарство, туризам, кожа, папир, жељезо, вино, воће, крзно, графика, голубови, пси, грађевинарство, угоститељство, спорт, цвијеће, кућни обрт, ветеринарство, занатлијство, аутомобили, рибарство, H. TL JT.

Петнаест година приређивати, сваке године, све нове изложбе, имати толики број излагача, — најбољи је доказ да је Загребачки Збор установа способна за живот и потребна нашој привреди. Али се он одржао и успио несамо зато што је то била потреба наше привреде, него поглавито и заслугом свога вођства, које је знало стварне потребе искористити на опће добро привреде, те које је знало одржати интерес публике и онда кад је тешки економски застој убијао сваку иницијативу и наду појединца у ефикасност излагања. Заслуга је то поглавито оне, за ширу публику невидљиве, руке која је по одличном систему развијала пропаганду за приредбе Збора и која је руководила све предрадње. Код нас постоје данас још двије сличне установе као што је 3. 3.: Љубљански Велесајам, и Трговачки Музеј Завода за Унапређивање Спољне Трговине у Београду. Било би добро кад би се нашла основа за што ужу сарадњу између ових установа, и поименце између Трговачкога Музеја и Загребачког Збора, особито за иноземство.

Др. Рикард Фукс.

%) »Нова Европа« посветила је цијели један број (од 1, јуна 1922) прво ме Загребачком Збору.

330

с