Nova Evropa

скога сељака одражавао се и у његову плесу, те је у њега унио неку неизрециву тугу о свему постојећем, машту о слободи, и наду у будућу срећу; па ти елементи осјећајности и замишљености, сједињући се са неукротивом стваралачком снагом, дали су руском балету (као и уопће читавој руској казалишној умјетности) онај посебан и неодољив чар, који му је — у вези са другим његовим естетским и техничким врлинама — осигурао у читавом свијету огроман и трајан успјех. Нарочиту привлачност дали су муи сижеји, који су већином узети из народних прича. У основи готово свих појединачних руских балета лежи народни плес, у разним облицима, разне вриједности, и разних пропорција: у глазби, декорацијама, костимима, главно мјесто заузимају народне, тачније речено сељачке (пучке) мелодије, мотиви, и боје, који читавом балету дају нарочиту бујност, бескрајну ширину, засјењујућу сликовитост, која често прелази у ону егзотичност што очи Запада прије свега привлачи ка руској умјетности.

Вријеме оснивања руског балета не може се утврдити са званичном тачношћу; али га већина стручњака везује за године 1735—1736, када су почеле да се изводе поједине самосталне плесне тачке, да касније дође до читавих представа, које су с почетка носиле карактер претежно фантастичних прича, у којима је плес играо тек споредну улогу. Прве такве нама познате балетне представе на руској позорници биле су: »Комедија-прича«: »Јасно соколово перце«, и »Орфеј у подземљу«, »музичка комедија с плесовима духова«. Ова су два балета потпуно страног поријекла. Али већ предмет трећег балета узет је из руског фолклора: »Бајословна комедија с плесовима и пјевањем« »Баба-Јага«. То је дакле био прави бар донекле, прави руски балет, у погледу сижеја. И првобитно глумачко особље руског балета носило је кроз доста дуго вријеме претежно дилетантски карактер: осим професијоналаца, страних балетних мештара и некојих плесача, већина је била састављена од дилетаната, и то од чланова аристокрације и уопће виших друштвених кругова, поред сељака-глумаца властелинских казалишта, који су се често уз свој глумачки рад бавили свакојаким другим послом, било у селу било на властелинском двору. Али се ускоро показала прека потреба за добро извјежбаним руским плесачима, и већ септембра 1737, дворски балетни мештар Јован Баптист Ланде подноси »Премилостивој Царици и Великој Императрици Ани Јоановној« молбу у којој тражи, »да се његовој бризи повјери дванаестеро руске дјеце, од којих шестеро мушког и шестеро женског спола, за извођење балета и казалишних плесова, у дванаест персона комичног и озбиљног карактера«. Исте јесени основана је у Петрограду

332