Nova Evropa

možda i konačno, rešenje, Ovu veru malih naroda na Balkanu pokolebalo je sada krvavo razočaranje. Oni su još jedared morali da prožive, na udaljenom kontinentu, svoju stolećnu dramu, igru sile jačeg nad pravom slabijeg, Istorija se ponavlja.

Antievropska ideologija rimskoga fašizma, osnovana na isključivom pravu jačeđa i na ekskluzivnosti gole sile, te na religiji paganskog etatizma, nije morala da odviše iznenadi London Transvala (deca staroš Čemberlena — Osten i Nevil još su živi!), kao što nije suviše iznenadila ni Pariz Maroka. Ali, u sušlini britanskog revolta protivu vaskrsenja starih grešaka, koje su stoleća krvi i razočaranja uspela da zatome, bilo je istinskog osećanja ispraznosti konkvistadorskih avantur& i zvučnih fraza, kao naprimer one o potrebi »civiliziranja barbara«, To je ujedno i najplemenitije što se moglo javiti u otporu engleske javnosti protivu nasilja, u trenutku kad se imalo najviše prava da veruje, da će ideologija imperijalističkog nacijonalizma i prava jačega ustupiti mesto boljim principima. Ali se sve pokazalo uzaludno: sila je još jedamput pogazila pravo i opravdala one koji su je pokrenuli i poneli na stešovima svojih nepravednih napora, Zloupotrebivši nepomičnost velikih zapadnih narod4, koji nisu hteli da pogaze načela slobode i da se odreknu svojih ideala, do kojih su došli iskustvom krvavih društvenih preokret4 i revolucija, dva imperijalizma agresivno ruše evropsku celinu, obećavajući neupućenim masama novo lice Evrope. Evropa koja se formirala iza Svetskog Rata bila je, uglavnom, Evropa malih narod4, koju su tek Francuska Revolucija i Italija Preporoda, godine 1918, uspele da ostvare,

Ali, kao da ni Francuska ni Italija, u konačno ostvarenoj Evropi malih narod4, nisu bile svesne svoje uloge 1 зуоба роslanja: Francuska je pogrešno verovala, da je sa pobedom, koju je ostvarila, sve završeno, dok je Italija naćlo obračunala s načelima Macinija, koja su ležala u samoj osnovi njene etičke i političke egzistencije, a naoružala se načelima rimskog imperijalizma, Francuska je ostavila novu Evropu bez etičke podloge, и угЏоби tragičnih suprotnosti i fatalnih strujanja, Uzaludno su, dvadeset godina, mladi narodi upirali oči u Pariz, pitajući za putokaz i iražeći savete, Dvadeset francuskih бофпа поче Evrope, čiji su se usponi i padanja označivali u nedovoljno ozbiljnom zadovoljstvu sa Versajem, u iluziji Lokarna, u patetičkim deklamacijama u Ženevi, i u zveketu kristala ispunjenim šampanjcem u Toariju, dalo nam je svedočanstvo i saznanje, da je Pariz ostao poslednji fanar utrnulog zapada, umiranja jedne misli, koja je sadržavala smisao i cilj jedne civilizacije, a koja iščezava u trenutku dok nova još ne može da se pojavi, Ova dezorijentiranost Pariza, nje6ovo otsustvo od stvarnosti, odražavali su se fatalno i na mlade narode, čija su se deca otuda vraćala, donoseći sa sobom diplomu stečenu na anahronističnim

319