Nova Evropa

Ali, je li potrebno da nam drugi otvaraju oči, kad je sve što vidimo i dokle možemo dogledati, i u Rusiji i svud uokolo, u svim državama i na svim kontinentima, tako Jasno i tako razdovetno za svakog zainteresovana mirna posmatrača? Šta znači za nas Jugoslovene, i kakvu revolucijonarnu promenu u našim mislima i pojmovima o Rusima i svemu što je rusko mora izazvati, naprimer, već sama činjenica: da je ruski čovek zadnjih godina bio u stanju podići sve one mnogoljudne gradove i ogromne industrijske tvornice o kojima čitamo i koje gledamo na slici, i to takoreći prekonoć, naporom koji nadmaša sve što je dosad u tom pravcu bilo poznato! Svaki je od nas znao, da je u Nemačkoj, i medju Germanima uopšte, smisao za organizaciju neobično razvijen, a sam narod toliko na rad naučen da je u stanju da proizvodi ogromne količine potrepština svake vrste, pogotovo danas, koristeći se novim tehničkim izumima i usavršenim orudjem, te da stvara čuda od poretka i pokreta masa. Ali, ko je slutio, još pre deset-petnaest godinš, da će se i Sloveni, i poimence Rusi — sa svojom »širokom prirodom« i raspoloženjem za beskrajne sedeljke i razgovore pri samovaru, — umeti podvrgnuti čeličnoj disciplini, te organizovati državu u dve-tri »pjatiljetke«, brže i bolje nego i Talijani pod Musolinijem i Nemci pod Hitlerom? A ipak je činjenica, da Sovjetska Rusija može danas o tren oka da digne i opremi oružanu i izvežbanu vojsku od 2,000.000 ljudi, koji će se broj za dve-tri godine povisiti i na 3,000.000, i da Crvena Vojska raspolaže već sada sa blizu 10.000 topova, 5.000 tankova, i 3.500 aeroplan4 (dok ih je godine 1931 imala tek 1.100), da i ne spominjemo sve ostalo što uz to ide. U slučaju rata, Sovjetska Rusija mogla bi lako mobilisati i do 9,000.000 ljudi, te prema tome broju narediti i organizirati i opremu, oružje, i snabdevanje vojske uopšte. Kako izgledaju ovake pripreme, i u kojoj se meri one izvode u današnjoj Rusiji, neka posluži primer sa manevrima padobrana koji su lane okušani u Moskvi i Kijevu: 16. avgusta bačeno je u isti mah, sa tri bombardera, 75 padobran4. sa živim vojnicima; a 5 jeseni 1935 bačeno je padobranima, pod punom opremom, 1.200 vojnika na jednom mestu, i 1.800 na drugom, u neposrednoj blizini, i odmah zatim — u toku dobro pola sata — iskrcalo se je iz istih aeroplana još preko osam hiljada ljudi! Sam maršal Vorošilov izjavio je, da za Crvenu Vojsku padanje i iskrcavanje padobranima ne znači više sport ili bravuru, već važno raino sredstvo i OTUŽJC . ,.

Daleko smo od toga, da padamo u divljenje ili u oduševljenje pred brojkama i uspesima rastućeg naoružanja Crvene Armije, ili da nam uopšte imponira slepa snaga i pusto oružje. Iznosimo ove podatke jedino u vezi s onim Što hoćemo da kažemo, t. j. u nameri da Dučeovim legijama crnih košulja i

348

ri U =