Nova Evropa

више приближавао идеологији просвећеног апсолутизма, разрађујући одсад у песничком облику појам слободе са друге, не са политичке, тачке гледишта. Ипак је његова социјално тежња ка правди за сељаке остајала иста у пуној мери, н у својој реалистичкој прози после 1830 — нарочито у фрагментима »Историја села Горјухина« — он је дао поразну слику стања сељака у старој Русији. .

Догађаји у годинама 1825-26, децембарска буна у Петрограду на Сенатском Тргу и јануарска буна у околини Кијева, као и парница против »декембриста« и њихова погибија, односно депортација на робију у Сибир, као и прзи кораци владавине новог Цара (Николе |), — све је то било од огромног, преломног значаја и за Русију и за њена великог песника: Пушкин се био како-тако »измирио« са царем Николом и са владајућим системом, мада му није било лако снаћи се у тадашњој Русији. »Ђаво ми је дао да се родим у Русији са душом и талентом«, — писао је песник у једном интимном писму жени; а пре него што се оженио, покушао је да бежи у иностранство. И касније је тражио од Цара пасош, да може путовати ван земље као и сваки други, али му је то било ускраћено. Тако се десило, да овај »најевропскији« од свих руских писаца, тај — према изреци Достојевског — свесветски песник, није никад прекорачио границе Русије (ако не рачунамо кратко учешће у експедицији ђенерала ПаскијевићаЕриванског у турске пределе, у правцу Ерзерума).

Након »измирења«, Пушкин се надао да ће Цар Никола амнестирати декембристе и да ће повести Русију путем широких рефорама, налик на оне што их је извео чукундеда Николин Петар 1 — Цар-револуцијонар (у томе је и смисао познате песме »Станце«, због које су Пушкина и многи савременици и многи потомци окривљавали са сервилности). Међутим, Његови предлози за амнестију декембриста, дакако, нису услишани. У то доба Пушкин је написао и посветио својим друговима-политичким робијашима једну од својих најдирљивијих и најхуманијих песама, под насловом »У Сибир«:

Во глубане сибирских руд Храннте гордое терпенље,

Не пропадет ваш скорбими труд И дум весокое стремленље.

Оковљл тижкне падут, Темницел рухнут и свобода Вас примет радостно у входа И братви меч вам отдадут.

Сачувана је једна песма декембриста (кнеза Александра Одојевског), — одговор на ову Пушкинову песму, — из које

72