Nova Evropa

шевне особине. Али је иза Рата сам тај народни и друштвени живот уздрман у свим правцима, и код Срба и код Хрвата. Узроци су, као што знамо, и општи (европско-светски) и наши посебни. Тешко је рећи, код којега је дела нашег народа поремећај услед Рата био већи. Хрвати су, културно-друштвено и по верско-црквеној организацији и дисциплини, развијенији и јачи од Срба; али су Срби, особито они у Србији и Црној Гори, »народскији« и политички јачи од Хрвата, мада ове предности једних према другима вуку за собом извесне тешкоће и слабости. Тако је, код Хрвата, дејство религијозно и верско-црквено дошло у чудан стадиј: вера данашњег човека не прожима интегрално, као некад, већ делује више као стимуланс, као инјекција; а дејство инјекције је привремено, и човек — после ње — ако нема других стега и самодисциплине може да буде без скрупула. Отуд се дешава, да се иза клечања у цркви може, стицајем прилика, отићи и на пљачкање и пустошење, да се иза тога поновно поврати цркви и молитви, ако придође у згодан час нова инјекција!... На српској страни, особито у Србији, политичка јачина и проницавост почела је давати и негативне резултате, па се на крају изродила у то да иде у корист повлаштеног дела народа, и то углавном владајућих слојева. О овоме поближе не желимо говорити, из схватљивих разлога, а и што су то ствари које је свако морао видети и осетити. Али једну типичну и за нас важну појаву морамо ипак истакнути. У редовима повлаштеног дела и владајућих слојева (из прошлих режима) почела се стварати кукавичка средина и слабићска омладина, која се силно боји од помисли да би једном могла у Југославији да завлада правда, и југословенска и људска. Бојимо се да ово зло неће нестати и бити отклоњено ни са решењем Хрватског Питања, као што нису диктатура и ауторитативни режими били у стању решити наша унутарња питања.

Услед поратне распојасаности колективних снага и нижих нагона, наишао је и у ток нашег народног и друштвеног живота општи вал изједначења свих, без обзира на својства, обдареност, вишу интелигенцију, моралне квалитете (алтрујизам, чојство, карактер, и др.). Тај вал је прешао и у сељачке редове, па и тамо изједначује све и свакога (и старешине породица са недозрелим члановима, и оне који имају смисао за економију, штедњу, и породицу, са расипницима и беспосличарима, и т. д.). Настало је доба неког несвесног, притајеног, и добрим делом безидејног бољшевизирања света; а последица је, да је велик део млађег света и омладине, и код Срба и Хрвата, почео свесно да прихваћа слепи масовни бољшевизам. Јер омладина, са мало изузетака, не схваћа социјализам и комунизам као моралну животну форму, већ као буквално економски комунизам, који би имао да до-

152

RO