Nova Evropa

а =

језерима за своју виталну егзистенцију. Тако је гуслар лутао по селима, шумама и гудурама, обилазио задруге и народне скупове, ишао као пчела од цвета до цвета, вршећи своју мисију, као по неком расном инстинкту; без очњег вида, он је све гледао духовним очима: проматрао славну прошлост и предвиђао ружичасту будућност. Очи су за садашњост, а рајинска садашњост била је очајна, безутешна; али је прошлост била славна, прави живот достојан човека, и он је из позадине славне прошлости визијонерски гледао у бољу будућност. Он је у своје певање уносио сву своју животну и душевну снагу, и то несамо своју већ и кондензирану снагу рајинског колектива, па је тако постао традицијоналан тип код нашег народа.

Мит је израз колективног стања у некој историјској перијоди, и као свака спиритуална творевина колектива, нарочито у патријархално доба, имао је свестрано и обухватно дејство. У њему свако налази бар делић душевне хране за себе. Људи разних слојева, карактера, расположења, душевности, налазе у њему душевне окрепе и подстрека. Тако је наш мит душевно хранио и одржавао у отпорном животном ставу и свет пасивног отпора и појединце активног отпора, који су углавном под његовим дејством искакали из стања рајинства у хајдуке, усташе, ускоке. Тако је косовска и сва остала народна традиција, везана за веру, само у овој вези имала пун значај и корисне последице за рају. Сам косовски мит почива на религијозно-хришћанској основи (»небеско царство« кнеза Лазара). И без црквене верске организације, традиција и мит су рају везивали заједничким верским осећањима и хришћанском солидарношћу насупрот нехришћанском господару, датући народном отпору и јуначким делима виши и узвишенији циљ, а народу у борби још и ватру заноса. Они су од бораца и јунака стварали фанатике бескомпромисне борбе. Постоји раширено мишљење, да вера — супротно овоме — ублажује борбеност, да делује само у правцу изазивања алтрујистичких осећања. Међутим, стање у коме се раја налазила било је изванредно и очајно, па је и вера морала са тим стањем рачунати и прилагодити се чежњама и циљевима неослобођене раје. Борба и отпор били су несумњиво храњени мржњом према господару, али још много више љубављу и преданошћу према вери и народу. Тек из оваке позадине искачу онда смели појединци, са чврстом вољом за стварну акцију, у циљу рушења постојећег стања и остварења народних тежња.

По својој важности, централна и најзначајнија област нашег народа на Балкану (па и целог словенског Балкана) била је у доба Турака — и поред великог значаја Црне Горе — Карађорђева и Предкарађорђева Србија. У њој се са свих страна стичу смели борци и прогоњени, а у њој самој ничу

147