Nova Evropa

Наш народ на Балкану долази, већ на почетку а нарочито средином и у другој половини прошлог века, у додир и скоро у духовни сукоб са културом Запада. Силазећи из својих јаких центара (Лондона, Париза, Берлина, Беча) на ниже, са својом разноврсношћу, спољним сјајем, и новостима, као и са правим вредностима, она духовно пресеца, збуњује, засењује, да се готово губи животни компас и код појединаца и код целине. Може се десити да народи почну да забацују своје животне основе и праснаге, као безвредне, и да подузму изграђивање новог културног живота, натуђим основама. Стога је потребно да се с њоме друштво и појединци младих народа хватају у коштац, да се боре и сналазе, да се не би прекинуо народни животни корен, већ да би се на њега само калемиле нове културне благодати и вредности, па да се њима оплођени народни живот и даље органски развија. Србија се је, у прошлом веку, у овоме погледу налазила у нарочито тешком и мучном положају; она је стајала пред задатком да организује модерну државу и европску војску, да решава савремене проблеме и савлађује непредвиђене тешкоће, које су засецале у све гране народног и друштвеног живота. Она то наравно није могла до Рата све учинити; али је бар толико успела, да праоснове свог народног живота и на њима изникли млади друштвени и државни живот доведе у известан склад с европским културним и духовним утицајима.

Дејству ове културе, са добрим и лошим последицама, били су изложени особито крајеви у бившој Монархији; само, она је овамо допирала постепено и пре прошлог века, и њено ширење ишло је у корак са државним и друштвеноекономским уређењем, па је било складније и свестраније, иако са нацијоналног гледишта опасније. Цео наш народу бившој Монархији, и поред настојања да се његов развитак упути новим правцима и постави на туђе основе — као на нешто више, напредније, и културније, — ипак је задржао углавном здраву народну језгру и његово духовно јединство, основано на традицији, било је изврсна против-тежа свему туђем и наметнутом озго и са стране. Хармонија народног живота одржавана је особито у ширим слојевима.

Иза Рата, Европа је изгубила своју доратну хармонију и сви основи њене цивилизације и културе пољуљани су. Са општим поратним каосом и међународно-политичким заплетајима и заоштреностима, које је пратио поремећај друштвено-економског поретка, код свих народа и у свима државама уздрман је унутарњи политичко-државни, нацијонални, и културно-духовни живот. Наше сналажење (као и осталих народа југо-источне и источне Европе) у овакој Европи постало је још теже и наишло је на терен са много запрека. По-

149