Nova Evropa

ред општих друштвено-економских прилика, пред нама стоје и наше посебно југословенске тешкоће и актуелни проблеми (организирање модерне државе и њезина унутарњег уређења, остварење пуног духовног уједињења и стварање заједничке културе), који не трпе одлагања, већ траже брзо решење. У тако судбоносним временима, нама у нашој заједничкој држави мора бити баш сада главни задатак, да несметано од туђих утицаја и запрека наставимо наш развитак на праосновама животних и душевних снага народа, те да енергијама и могућностима које из тих снага извиру дамо нове, савремене облике, у правцу потреба данашњице и њених циљева.

Настаје главно питање: где и уколико основне снаге и енергије српског дела народа наилазе на опреке са онима хрватског дела, а онда и Словенаца» Код нас изгледа да постоји приличан страх од овога, па је бивало покушаја и тежња да се јединство Срба и Хрвата изведе и мимо основних народних снага, да тако кажемо у неком теоретско-апстрактном смислу, или — да се одређеније изразимо — да се изведе једноанорганско уједињење, уместо органског (декретирано, присилно »Југословенство« бившег шестојануарског режима, у ствари покушај је оваког анорганског уједињења). Донекле су овоме слична, иако далеко оправданија, настојања оних који проповедају сталешка уједињења и груписања на политичко-економској и културној основи. Али, сталеж, класа, слој, макако да су многобројни, не чине још народ, нити могу бити искључиви представник једног народа. Народ је живо, обилно рашчлањено, и сложено тело, које је у току дугог времена (векова) свога изграђивања задобило свој облик и унутарњи ред ствари.

Нећемо се упуштати овде у расправљање питања, да ли су Срби и Хрвати два народа, или две гране истог народа, или два племена, и т. д.; али треба, у вези са целом нашом темом, упозорити на чињеницу да, иако су се Хрвати развили у крилу католицизма и средњоевропске културе а Срби поглавито под окриљем православља и блиског Истока, иживљавајући се сваки за себе и стварајући свој посебни народни и друштвени живот, ипак дубља веза међу њима није никад прекинута, те су елементи народног бића, односно извори народне живе снаге, остали једни и исти. Хрвати су стално били на граници Балкана, а делом и на Балкану, и преко њихових леђа (осим неких крајева) прелазила је турска најезда: и они су са Турцима водили љуте борбе, са пуно јунаштва и пожртвовања, тако да је у дугом перијоду времена и њихов народни живот био сав прожет заветном мишљу, у знаку историјске борбе крста и полумесеца; »а војна крајина« протезала се је до у прошло столеће. Хрватски књижевници и

150

Ни