Nova Evropa

1/10,000.000 дио земаљског квадранта; али, пошто су радови

њемачких астронома доказали да је немогуће довести мје-

рило у константну релацију с обликом земље, усвојена је данашња јединица дужине метар, која је независна и представља размак црта интернацијоналног прототипа, метра у Севру код Париза, при 0'С. Други научници довели су метар у везу с бројем валова црвених кадмиумових линија спектра свјетлости и тиме га везали с једном природном јединицом, која је — осим неизбјежних погрешака код опажања и несавршености апарата при сваком упоређивању дужина — зависна од распореда маса, који се мијења у простору и времену. Без обзира пак на несигурност при упоређивању дужина, које се налазе у међусобном релативном миру, има сваки систем своју специфичну јединицу дужине, различну од оне система друге релативне брзине гибања. Опћа (Ајнштајнова) теорија релативности, међутим, доказује да је геометријска форма, осим од релативне брзине, зависна и од распореда маса у простору, а који се мијења у простору и времену. Не опстоје тјелеса која апсолутно задржавају непромијењен облик, већ само тјелеса у непрекидној деформацији. Према томе, париски прототип »метар« не би задржао у Сарајеву своју париску дужину, при чему не постоји метода или апарат који би могли ту промјену констатирати. Дакле, свако мјесто има своје специфично мјерило, и разлика постаје све већа што су посматрана мјеста удаљенија у простору и времену. У узбурканоме мору свемирских појава недостаје апсолутно мирни оток гдје би се налазила стандард-дужина свеопће употребе; баш као што је и Архимеду недостајало упориште да би покренуо земљину куглу.

Док се јединицом дужине, метром, мјере само дужине, дотле се мјерилом вриједности, новцем, а фактично с помоћу бројева, мјере и упоређују међусобне релативне вриједности хетерогених материјалних и духовних добара. Према томе је проблем одређивања вриједности кудикамо тежи и компликованији од проблема мјерења дужине, будући да су промјене релативних вриједности економских добара међусобом, као и према субјекту који мјери (према човјеку), опћенито кудикамо неједноличније, неправилније, и разноврсније, у простору и времену. И као што је јединица дужине зависна од распореда маса у простору и времену, тако су исто и међусобне релативне вриједности материјалних и духовних добара зависне од њихова међусобног распореда и од количине, као и од распореда и броја људских субјеката. И ове се међусобне релативне вриједности мијењају у времену и простору; а међу многобројним факторима, који условљавају релативне вриједности појединих добара, неки могу бити од предоминантног утицаја.

203