Nova Evropa

umiru za nju, dinu zbog nje; oni su, odista, oduvek umirali za slobodu. Sloboda i poznaje više mrtvih nego živih,., Sloboda je kušanje snag4, sukob života, borba principa, — borba svetlosti i tame, dobra i zla, uvek zora za one koji je čekaju! Sloboda svih ljudi i danas je neostvarena, lepa želja, socijalni ideal, i takvim će još zadugo ostati, Ali, slobodni ne zaboravljaju slobodu, ni neslobodni tiraniju; zamena jednih na vlasti, predstavlja smenu slobode za druge, Jer sila je, u većoj ili manjoj meri, oružje svih teorija, svih koncepcija, svih pokreta, bez iznimke. Sloboda je potrebna, kao i hleb, Ali, ponekad predstavlja i najsuvišniju stvar na svetu. Ipak, s nestankom svojim — ma i za čas — prestaje biti suvišnom; naprotiv, tada je najpotrebnija! Ona je kao plamen u zraku, koji sve izgara; vejavica, bura, koja sve čisti i prozračuje; sunce od koga sve živi i koje sve grije, Razume se — nejednako, Tako mora da bude, samo tako može da bude, Nje je bilo uvek i svugde gde i ljudi; a gde je ljudi, fu je i nema! I jedno i drugo — zajedno. I kolikogod puta pomislimo na slobodu, toliko puta i posumnjamo u nju. A ipak sloboda nije fraza! Ona je stvarnost, ali nedovršena, Njen razvoj nije aritmetičan, ni logičan, I lanci su deo slobode, kao i bolest zdravlja; ona se, kao i zdravlje, stalno gubi i troši, i stalno se stiče i nadoknadjuje, Ko slobodu nije za se tražio, i ko ju je do danas dao svakome i svima! Sloboda se i ne može od drugoga dobiti, niti isprositi, — ona se stvara, izgradjuje; sloboda se osvaja. Sloboda će se uvek od nekoga morati da brani, nju će uvek neko osvajati; uspešno ili bezuspešno, — svejedno. Ali, slobodni nisu i jednaki; sloboda i jednakost, u svojoj suštini, suprotni su pojmovi, nepomirljivi ideali, Jednakost je protivrečje: stvarnost je uništava, život je poriče; ali sloboda ni ne mora da bude jednaka ni pravedna, pa ona to, najčešće, i nije, Sloboda nas najpre i najlakše oslobodi iluzija o slobodi!,,.

Slobode nikad ne može da bude dovoljno. Sve što je veliko, to je negde visoko, Ljudi će uvek bacati pogled naviše, gore, visoko, Zato slobodu cenimo visoko; osećamo: potrebna je, kao čist vazduh. A čovek ruši i krov nad glavom, večno željan otvorenih vidik4, širokih pogled4, Sloboda se stvara i protiv naše volje, — u našu korist, i na našu štetu; stoga ju volimo, a radi toga se nje i bojimo, Sama po sebi, ipak, nikad ne nastaje, i sama po sebi nikad ne prestaje, ne propada. Sloboda ima i svoj smisao i svoje značenje; ali ih ona ne daje ni životu ni svetu ni čoveku: život je sam sebi odredio smisao, -— sloboda tek omogućava ili sprečava njegovo postizanje, njegovo ostvarenje. Ona stvara i zida, — ali ona može i da uništi ono što je sama sagradila, Ona je i nesavladljiva prepreka i krhka paučina, — ona je sila; potčinjeni smo joj, a i upravljamo njome, Mač je u našoj ruci, i kao mač visi nad našom glavom, Kao slepa moć privlačna je, neodoljiva, — tragično raspinjanje čovekovo! Niena snaga

179