Nova Evropa

Ali, da se vratimo na kritičare našega Nacrta, ı da odmah zastanemo za časak na kurijoznom slučaju Jednog političkog i novinarskog profesijonalca kakav je moguć samo u ovoj našoj poratnoj nesredjenoj sredini, Juraj Demetrović — koji je bio socijalist u Austriji, kad smo mi bili nacijonalisti, a koji je integralan Jugosloven sad kad se mi, Jugosloveni od malih nogu, prinudjeni prilikama, pred našim od raznih Demetrovića kompromitovanim idejama o narodnom jedinstvu, povlačimo na drušču liniju, natrag u pokrajine, — taj i takav Juraj Demeirović napisao je, povodom predloga Nacrta, u svojim »Jugoslovenskim Novinama« {od 27. maja), pod naslovom »F e d eralistički nesporazumi«, doslovce i masnim slovima, da su intelektualci federalisti — >»defetisti koji unose nesporazum svuda gde se pojave«, Desilo se medjutim, sasvim slučajno, da se u istom broju tih njegovih novin&, na skoro čitavoj drugoj strani, pojavio — od redakcije naročito istaknut — članak pok, Stojana Novakovića »Pre sto godin4«, preštampan [naravno, bez pitanja) iz »Srpskohrvatskos Almanaha« za godinu 1911, koji je uredio i izdao jedan od potpisnika Nacrta — defetista, Ali, to nije sve, U rukama nam je prepis jednog očigledno federalističkogš nacrta Ustava {s podelom na pet oblasti, sa središtima u Ljubljani, Zagrebu, Sarajevu, Beogradu, i Skoplju), koji je sastavio — šta mislite ko? —: Juraj Demetrović! Ili je možda i to bio tek jedan »federalistički nesporazum« u burnoj evoluciji ovog političkoš kameleona, koji — menjajući sve boje, od crvene i crno-žute do plavo-belo-

crvene, — nosi sporazum »svuda gde se pojavi«?,,, Nismo neskromni, ali — u ovako šarenom društvu publicisličkih tica i prirepaka — ko ne bi došao u iskušenje da

bude gord na svoje jednostavno političko perje, koje je kroz sve mene i kroz svako nevreme ostalo iste boje! I ko bi imao volje, i dosta snažne nozdrve, da s ovakim protivnicima zapodeva boj? ,,. Prikupljali smo sve što je izlazilo po našim listovima i časopisima o Nacrtu, u nameri da odgovorimo i diskusiju uputimo drugim putem; ali sad, kad prelistavamo i ponovo pročitavamo celu tu literaturu, odustali smo od te namere, Premnogo je toa napisano, s raznovrsnih gledišta i iz raznih pobud4; ima ponešto i pozitivno, stvarno i ozbiljno, ali je najviše lično i grubo tendencijozno, Zato nam se ne d4 odgovarati; a priznajemo, da na ponešto — kraj najbolje volje — ne bismo ni mogli mirno i objektivno reagirati, Šta bi se dalo reći, naprimer, kad »Samouprava« (ne »Balkan«!), u samom uvodniku, poručuje Meštroviću: »Neka on kleše i dalje kao što je i dosad klesao i radi čega je zahvalna otadžbina njega već dovoljno nagradila«; a onda, ponavljajući istu »misao« u vidu jednog »ронибкоб zrnca«, prepričava (loše) anekdotu o podbanu Tomašiću i političaru-zubaru primenjujući je na Mueštrovića i

225