Nova Evropa

О данашњој Европи, и о малим народима у њој.

Ite, omnia incendite et inflammate!

Ignacio đe Loyola.

Филмска брзина са којом се одигравају међународни догађаји, грозничаво титрање и ишчезавање идеја и мењање политичке сцене, чине да бледе сви појмови, да чиле све представе о сигурности и нормалности политичког развоја. Изгубила се вера у идеале, нестало је поверења у принципе и у основна начела, са којима живи и умире један нацијонални и политички организам. Народима у Европи, који имају своје принципијелне основе, повезане сасвим интимно са њиховом несамо моралном већ и реалном егзистенцом, те који — по некој неумитној сили — живе уколико живи та њихова идејна претпоставка и уколико се они у отсудним тренуцима историјског збивања ослањају на њу, тима народима сада политички императиви несталне и узнемирене садашњице могу да поставе и наметну извесно скретање са линије, оно што се свакидањим дипломатским и новинарским жаргоном зове “тактизирање«. Кад то вреди и за старе и велике народе, који столећима постоје у разним формама у Европи, утолико пре за мале европске народе, чија је судбина у историјском европском развоју била непрестано различита и неједнака.

Мацинијева вера у послање сваког народа, а нарочито малих народа, на земљи, није била тек идеалистичка утопија, већ гранитни реализам, скопчан са физичком егзистенцом једног народа. Мацини је веровао у судбину појединих народа на земљи, уколико сваки од њих носи у себи један идеал, једну поруку, једну мисију коју има да испуни у дотицају или у сукобу са другим народима, у једном геополитичком оквиру. Сукоб, који данас постоји између демокрација и фашизама у Европи, није у суштини друго до сукоб идеја. Осуђивати фашизам због реализма, исто је толико нетачно као и осуђивати демокрацију због утопизма; оба полазе с идејне и начелне претпоставке, па ако је Италија имала свога Мацинија, она је имала и свога Ђобертија, који је постављао питање италијанског примата у свету. Баш као што је Немачка имала свога Гетеа, али и свога Фихтеа! Исто је тако и наше послање записано у нашем народном искуству, изражену кроз народне максиме и афоризме, у којима се огледа вечни експерименат наших пораза и наших успеха. Превазићи или прескочити тај круг вечног народног искуства, значи пренети се на једну празнину без осо-

247