Nova Evropa

U masi je, zbog svega toga, strujalo nezadovoljstvo; a nezadovoljstvo mas4 traži uvek da se usredsredi manje oko jednog konkretnog programa koliko oko, ili bolje protiv, izvesnog lica ili skupa. Masa je uvek siromašna, neposedujuća, u protivnosti protiv one manjine koja ima, koja uživa, koja zapoveda,; masa oseća što nju neposredno tišti (porez, sud, policija, varoški trgovac koji joj prodaje ono što njoj treba i kupuje njezine proizvode), i instinktivno je otporna protivu svega što taj sistem podržava [žandar, lugar, sudija, bankar, vojska]. Sticajem prilika, kao nosilac toga poretka u očima mase ukazala se prestonica — Beograd, Prirodnim putem stalo se neraspoloženje mas4, i u srpskim a naročito u nesrpskim krajevima, da orijentiše protivu Beograda, pa i protivu Srb4, Razlika u veri, tragovi mnogogodišnje harange, pogodovali su tome procesu. Dok je u srpskim krajevima, naročito kasnije, iz otpora protiv probudjenog hrvatskog nacijonalizma, nezadovoljstvo masa donekle obuzdavano, a onda Rkanalizirano u normalne kolotečine opozicije protiv stranaka i režima, u ostalim krajevima uzelo je nezadovoljstvo odlučan oblik antisrbijamnstva, koje je u hrvatskim krajevima dobilo i pozitivan karakter u vidu hrvats коб роkreta, Tu su se mase instinktivno ogledale za nekim vodjom, za nekom zastavom, koji bi odgovarali njihovu raspoloženju. Stjepan Radić i nauk Hrvatske Seljačke Stranke nametali su se sami, ako ni po čemu drugom a ono »per eliminationem«. U Radikalima su te mase gledale velikosrpsku, pravoslavnu, pretežno srbijansku stranku; Demokrati su bili glavni tvorci centralističkog Vidovdanskog Ustava; a Zemljoradnici opet bili su, uglavnom, Srbijanci i pod vodjstvom srbijanskim. Oni prečanski političari, koji su pri svršetku Rata — obrazovanjem Narodnoga Veća i polaskom u Beograd — igrali vodeću ulogu u procesu ujedinjavanja, te sledstveno i izgradjivanja оуоба задазпјеба poretka, nisu mogli logično da očekuju da će biti pravoužitnici sklonosti hrvatskih seljačkih mas4, kada su one upravo tim poretkom postale nezadovoljne. Masa je u tom radikalnom negativnom stavu poznala odraz svoga vlastitog raspoloženja. Pozitivna strana, hrvatstvo, igrala je tu u početku tek sporednu ulogu,

Zastaćemo malo kod ovog elementa hrvatskoga nacijonalizma u hrvatskom pokretu, pa ćemo pokušati da iznesemo razloge zbog kojih držimo da je taj elemenat u početku igrao tek sporednu ulogu.

Pre svega, treba istaći da hrvatski nacijonalistički program, kao neki partikularistički hrvatsko-nacijonalni pokret — sa tendencijom obrazovanja nekake hrvatske nacijonalne države —, nije zastupao Stjepan Radić, već neke gradjanske političke formacije, baštinice negdašnjes Pravaštva i Frankovluka {Pavelić i drugi). Oni su štaviše bili u oštroj borbi protivu Radića.

318