Nova Evropa

Istina je, da su te grupe bile brojno vrlo male i slabe, i jedva da su naškodile Radiću {sem nešto u Zagrebu), što najbolje potvrdjuje, da hrvatski partikularistički nacijonalizam u ono prvo vreme nije mnogo otimao maha, naročito u širokim seljačkim masama, kod kojih taj specifički hrvatski nacijonalizam nije bio suviše jak ni od ranije, pa se za čitavo vreme Rata nije pojavio ni neki hrvatski dobrovoljački pokret radi izvojevanja neke zasebne Hrvatske, Dobrovoljci Hrvati su se javljali, ali za Jugoslaviju, Štampa zagrebačka i provincijska, koliko je mogla, pledirala je za Jugoslaviju. Legitimirani zastupnici Hrvatskoš Državnog Prava {pravaši Mile Starčevića) osnivaju »Hrvatsku Državu«, ali uredjivanje njezino prepuštaju dvojici autentičnih nacijonalista (Dr, Angjelinoviću i N, Bartuloviću)! Jedina je iznimka Тапкоуабко »Нгуафзко Ргауо«, Oikud dakle danas ta upadno i radikalno nacijonalistička nota u hrvatskome pokretu?

Kod Hrvat4 je postojao i od ranije jedan dobro razradjen državotvorni program, koji je, ako i nije uvek bio čisto ili isključivo hrvatski već jugoslovenski, uzimao uvek Zagreb i Hrvatsku za polaznu tačku, I Starčevićevo Pravaštvo i Štrosmajerova Jugoslavija, kao pre toga Gajeve vizije, i nade što ih je bio izazvao, za kratko vreme, ban Jelačić, — to je sve i uvek izazivalo sliku jedne idealne buduće tvorevine, kojoj su varirali gramice, ime, pa čak i sadržina, ali kojoj su centar, srž, osovina bili uvek Zagreb i Hrvatska. Prečanski Srbi, kao ni Slovenci, nisu toga imali, Tek posle Balkanskih Ratova, a pogotovo ubrzanim tempom za Svetskoga Rata, najpre kod inteligencije a posle i kod mas4, primljena je i iskristalizovana koncepcija, da će nacijonalna država Jugosloven4 biti obrazovana oko Beograda, Na drugoj strani, Hrvatska je sve do Ujedinjenja imala izvestan, dosta razvijen, autonoman državni život, Hrvatski Sabor doduše nije imao pune atribute suverenog narodnog predstavništva, ali je bio sa bor; a narod se sećao, da je Četrdesetiosme taj Sabor odglasao i rat Madžarima. Bio je i Ban, koji u stvari nije bio druđo do eksponent madžarskoaustrijske hegemonije; ali je bio drugi po redu velikodostojnik Ugarske Kraljevine. Bila su tri, docnije četiri odjelna predstojnika, koji su imali sve atribute neparlamentarnih ministara, a u njihovim strukama Zagreb je bila poslednja instancija, što nisu imale ni Češka ni Galicija.

Zadatak državnog vodjstva, u prvim godinama života u zaledničkoj državi, bio je: da se razoruža prirodna nepoverljivost kod onih širokih redova kojima je nacijonama država oko centra Beograd došla kao novina; a isto tako, da se olakša gradjanskim redovima da zaborave ona izvesna obeležia državnos života na koja se behu naučili da gledaju kako funkcijonišu u Zagrebu i Hrvatskoj, U tome je zadatku nova državna uprava

319