Nova Evropa
zatajila. Preterani, kruti administrativno-politički centralizam morao je da skrahira kad je nova administracija bila redovno gora od stare, i po kompetenciji i po moralnim kvalifikacijama. Tobožnji demokratsko-parlamentarni režimi, sa svojim neizbežnim protekcijonizmom i imuniziranjem najlošijih administrativnih elemenata od strane partijskih kadera, pridoneo je mnogo toj dezautorizaciji administrativnog aparata, Sistematska opozicija dakako nije žalila truda da lovi teže i tipične slučajeve te da ih populariše, generališe, prikazuje kao sistem mesto kao prolaznu bolest posleratne demokratije, još k tome loše shvaćene i slabo primenjene.
Na političkom polju bilo je još gore. O Hrvatima, kojima bi od prvoša dana vrhovna državna politika trebala da na neki način zorno pokazuje kako u stvari nisu ništa izgubili ako su izgubili Bana u Zagrebu, odjelne predstojnike, i t. d., jer su dobili — doduše u Beogradu, ali zato u punoći, -— vlast, u zajednici sa Srbima i Slovencima, u svim granama i organima državne uprave, nije se vodilo dovoljno računa. Ne jamačno iz nepoverenja prema Hrvatima, već iz razloga partizanske dramžljivosti, sastavljane su vlade, popunjavani su vrhovni redovi državne administracije na način da nikad ni u jednoj vladi ministara Hrvata nije bilo više od četiri ili pet i da su njihovi resori bili stalno drugorazredni. Ovako sastavljanje najviših krugova državne uprave provodjeno je baš tako kao da se htelo postići, da se kod Hrvata stvori uverenje da su oni u državi tretirani kao neka manjina, a ne kao punopravni element jedinstvene nacije, koja je državu stvorila. Još je čudniji nedostatak shvaćanja, da takva praksa nije oportuna i da je dijametralno oprečna praksa neophodna, ako se hoće da se ideja narodnog jedinstva ukoreni i kod Hrvata. Naročiti fakt ı svestrana obazrivost trebalo je da se nametnu sami od sebe, samo da bi se izbegao utisak, da bi državna uprava imala sklonost da podlegne tendencijama eventualne plemenske ili verske supremacije ili privile6ovanog položaja. Mesto tođa, — znamo
kako je bilo...
Što smo dovde rekli, to je dijagnoza sadašnjeg stanja: pokušali smo ukazati na uzroke, uvereni da danas Hrvatsko Pitanje, kad je stavljeno na dnevni red na način da ga niko više ne može da skine, treba da bude sa svih strana proučeno i prikazano; ali nismo ulazili u detalje, za koje mislimo da spadaju u područje čiste politike, Ipak, ukoliko ih se ne može potpuno ignorisati — kad se hoće imati pred očima sve elemente koji su uslovili, i još uslovljavaju, današnje odnose srpskohrvatske —, vratićemo se na njih drugom prilikom.
Dr. Prvislav Grisogono.
"320