Nova Evropa

Париски разговори (с Андре Жидожи с Ортегом-и-Гасетом).

Када једна генерација изгуби моћ предвиђања, чини се да постаје немоћна, излишна, да се приближава смрти. Ја сам ту импресију имао кад сам посетио Андре Жида.

Видети Жида, врло је тешка и компликована ствар. Андре Жид није готово никада у Џаризу, — он је стално на путу. Ниједан француски писац не избегава толико Нариз колико Андре Жид. После свог познатог руског сведочанства, Жид се увукао у дубоку самоћу, коју су изазвали прилике, стање света, и пишчева старост. Помињати старост, кад је реч о Жиду, готово је индискретно, ако не помало и злурадо. Ако постоји икоји француски писац чије нам име увек звучи младо, то је Андре Жид. Постоје књижевна имена која нг можемо никада и никако да вежемо за старце; Жид иде у тај ред: он са својим именом носи импресију вечне младости. Ја сам Жида видео први пут пре неколико година, код Филипа Супо-а, кад се вратио из Конга. Он је тада дизао дубоку оптужбу противу Европе и њене одговорности на другим континентима. Затим сам га, једне вечери, срео у позоришту Матирен, камо је био дошао да, својим присуством, посведочи своју симпатију за песму слободе, коју је Лео Фереро испевао у својој »Ангелици«.

Овог јесењег боравка у Паризу, посетио сам Жида у његову париском стану. Било је влажно октобарско јутро, са врло мало сунца. Жид живи на левој обали Сене, у једној четврти готово изгубљеној у тишини провинцијских улица, у једном малом и готово момачком апартману, у коме све даје утисак као да његов домаћин ту и не живи, него се појављује само тренутно, повремено: типичан париски »ртлед-а-тетте«, који служи писцу да — за својих кратких боравака у Џаризу — прима књижевне посете. Једна стара Парижанка отвара врата и уводи Вас кроз неугледан и мрачан хол, испуњен новитетима »Х. КЕ. Е.«, у једно меланколично предсобље, у коме врло кратки простор заузима дугуљаст и хладан сто. Жид је у покрајњем салону, где се опрашта са једном посетом. Звони телефон; Жид одговара: — »Не дајем интервјуе. Они y Nouvelles Littćraires rpeoam O TO Na знају. Сматрам да нема разлога да писци дају интервјуе. Ако то чине политичари, скулптори, или лекари, инжинири и архитекти,

%