Nova Evropa

је, baš ovih dan4, izašla iz štampe i knjiga G. Cilige: »U zemlji velike laži« (Au pays du grand mensonge«), na francuskom u Parizu (u izdanju poznatog »Gallimard«-a, »Editions de la Nouvelle Revue Framcaise«), koja daje jasnu sliku mjegova odnosa prema Rusiji, te na koju ćemo se u »Novoj Evropi« još osvrnuti. A sad, dajemo reč G. Ciligi. Uredništvo »Nove Evrope«.

TI

Moji kritički članci o prilikama u Sovjetskoj Rusiji izazvali su, kako je i prirodno, na izvjesnoj strani mezadovoljstvo. S početka, do moskovskih procesa, kušalo se sugerirati Javnosti, da je moja informacija neobjektivna, izraz ličnog ogorčenja. Kušalo se, pored toga, i mene direkino nagovoriti da odustanem od pisanja članaka i knjige o Rusiji. Tako je, medju ostalima, nastojao kapacitirati me, u februaru 1936 u Parizu, Ivo Baljkas, pomati ljevičar iz Dalmacije, a moj nekadašnji drug i prijatelj. Priznavajući da ima mnogo istine u mojoj kritici, te izražavajući svoje žaljenje što toliko jugoslovenskih radnika (Dedić, Dragić, Heberling, i drugi) sjede već šest do sedam godin4 po sovjetskim tamnicama, Baljkas me je na drugarski način nagovarao da ne pišem o Rusiji, jer da te u sadašnjim prilikama koristi samo reakciji. »Ti rasudjuješć« odgovarao sam mu — »na prvi pogled logično, no u suštini kratkovidno: zlo je u Rusiji tako duboko uhvatilo korena, da ćutati o njemu znači samo uveličavati mjegov negativni efekat. Reakciju

i medju njima ponajviše na Dra. A. Ciligu (»Van sa trockistima iz radničkih i narodnih redova«, »Trockizam u Beogradu (dopis iz Srbije)«, »Budnost i nepomirljivost prema trockističkim izrodima«, »Trockističko-fašistički agenti putuju po Jugoslavijić, »Za budnost i disciplinu u Partijić, »Taktika trockističkih bandita u Jugoslaviji (dopis iz Srbije)«). U njima se na nekoliko mesta spoпмпје 1 »Моуа Еугора«; tako se jedared kaže: »Nama nije svejedno, da li „Nova HEvropat otvara svoje stupce talijanskom fašističkom agentu Ciligi za njegovu klevetničku rabotu protiv Sovjetskog Saveza, protiv Komunističke Partije Jugoslavije, i protiv Komunističke Internacijonale, i za njegovo razbijanje зове svih naprednih i demokratskih elemenata u borbi za slobodu i mir«; i dalje: »To treba da shvate i socijal-demokratski radnici ı funkcijoneri, i takovi ljudi oko „Nove Evropet kao što su Ćurčin. Mi im u tom treba da pomognemo...« Baš zato što ni nama nije svejedno ko i šta piše u »Novoj Evropi«, stalo nam je do toga, da G. Dr. Ciliga dokaže, — ne da nije »trockist« ili komunist koje druge boje, već da ne piše »po stranoj narudžbić, »za račun talijanskog fašizma«, i tome slično; odnosno, da G. Baljkas i »Kultura« i »Proleter« dokažu protivno, ali ne »priznanjima&« u četir oka i praznim rečima.

116