Nova Evropa

III

S ovim svršavamo, u »Novoj Evropi«, polemiku izmedju dvojice nekadašnjih načelnih drugova, koje su život i politika razdvojili, te koji se danas razilaze u svojim pogledima i uverenjima. Mi smo mičžljenja, a držimo da će se i naši čitaoci saglasiti s nama, da je ovaj obračum ispao očigledno u prilog mašeg saradnika, Dra. Cilige. Nesamo da su njegovi argumenti dobri i ubedljivi, nego je i ton njegove odbrane i njegova pisanja — bez obzira na njegove doživljaje i na metamorfoze njegove političke pripadnosti — iskren i neposredan, tako da mu se mora verovati, te tvrdnje G. Baljkasa ostaju potpuno obeskrepljene i njegov napadaj neopravdam.

Mi od naše strane imamo još nešto da dodamo onome što smo već rekli (u »Novoj Evropi« od marta), donoseći odgovor Dra. Ст lige na napadaj I. Baljkasa (u zagrebačkoj »Kulturi«), — nešto što nismo znali kad smo ono pisali, a što je za ovu stvar od važnosti i što konačno odlučuje u prilog Dra. Cilige. G. Baljkas je, naime, naročito istakao, već u svom prvom člamku, da »ne treba gubiti iz vida da je G. Ciliga od 1alijanskih fašističkih vlasti u svoje doba bio osudjen na smrt radi bune i veleizdaje«, pa da se stoga njemu (Baljkasu) »dugo i uporno natezanje fašističke vlade sa Moskvom radi jednog svog ma smrt osudjenog podanika činilo čudnovatoć«, i tek su mu »pravi uzroci za tu čudnu intervemciju počeli bivati jasnim« kad mu je G. Ciliga u kavani čitao neke svoje spise, »s kojima je, uz besprekorni talijanski pasoš, došao iz Praga da ih plasira u Parizuć... Mi smo, doduše, tome nasuprot odmah postavili gledište, da se sve to, pa čak ni »direktni zagovor rimske vlade«, nigde u svetu ne može bez dalnjega smatrati kao »eskomptiranje političke mjenice na kojoj se kao žirant nalazi fašizamć, kad se radi o talijanskom državljaninu; ali, budući da bi od G. Baljkasa ovako . postavljena optužba, iako bez dokazne moći, mogla ipak ostaviti senku sumnje na držanju »Jednog onako prononsiranog: komunista kakvim se općenito smatralo G. Ciligu« (kako kaže G. Baljkas), to smo zamolili pismom Dra. Ciligu da mas obavijesti o progonima kojima je bio izložen u Italiji, te o »osudi na smrt radi bune i veleizdaje«. On nam je tada odgovorio jednim odužim pismom u kojem ве malazilo i to objašnjenje (delomično reprodukovano u njegovu gornjem odgovoru); ali nam to pismo nije nikada uručeno, a ) prepis smo primili tek pre nekoliko dana, tako da se na ovaj momenat nismo mogli osvrnuti u martovskoni broju »Моуе Еугоре«.

198