Nova Evropa

razloge za svoje držanje i pisanje, ko će se moći "odbraniti od utiska, da »Nova RHRiječ« i njemi vlasnici i izdavači nesamo ne trpe sve što je nazadno i klerikalno, nego da im nije baš za srce priraslo ni ono što je nacijonalno? A otuda onda nije daleko ni do mogućnosti da se donekle razumeju i oni koji u svojoj preteranosti prikazuju G. Vildera kao čoveka koji nema dubokog korena u Hrvatskoj i Jugoslaviji, makoliko da se mama io stanovište čini u istini apsurdnim. Otvoreno priznajemo, da mi ovo pišemo nesamo za ljubav istini i u odbranu Meštrovića i »njegove grupe« (ukoliko im 7e odbrana uopšte potrebna!), nego i pro domo, u ime »Nove Evrope, jer ovako držanje i pisanje »Nove Riječi« ı G. Vil. dera slabi i našu poziciju, budući da se zna da se mi inače solidaričemo sa »Novom Hiječju« i svim listovima i pokretima naprednih ideja i demokratskih tendemcija, pogotovo kad i mas, kao i njih, reakcijonarni elememti i razni Šimraci — napadaju i proglašuju »strancima« u našoj vlaetitoj kući. |

Nastala su ozbiljna vremena za sve demokrate i ljude liberalnih uverenja, i svi su izgledi da ova konjunktura reakcije i fažističke psihoze neće tako brzo proći, pa da će trebati muke i pregalaštva, i naročito sloge i organizacije паргедпе пастјопајпе inteligencije da odoli i zaustavi navalu. Tu je prvi uvet — ukoliko se stvar i nas tiče —, da se prestane sa »štenkanjem« i obustave polemike i kampanje kao što je ova protivu »Meštrovića i drugova«, kojima se produbljuje jaz i »jale medju našim umetnicima i ljudima od talenta. Ili, ako postoje ozbiljni razlozi za negodovanje, neka se kaže jasno i čisto šta je kome krivo, i zašto, pa da se stvar što pre likvidira. Ako ima stvame podloge u onome što kaže G. Svečnjak, da »većina hrvatskih umjetnika stalno zapostavljena životari u najvećoj neimaštini i bijedi«, onda su pouzdano »Hrvatsko Društvo Umjetnosti« i »krug posvećenih oko с. Meštrovića« oni koji — u celom ovom našem društvu — najviše mastoje, da tu neimaštinu i bedu uklone ili ublaže, i umetnik koji to ne vidi i me prizmaje mora biti slep kod očiju ili obnevideo od neimaštine i bede; njemu se ne može pomoći, ali ga čovek može donekle — razumeti. Nije medjutim ni demokratski ni pametno, kad se ovaki siromašni a kratkovidi umetnici ohrabruju, da pred celim svetom na ovaj mačin izlivaju svoje nezadovoljstvo i svoj gnev. Tu je odgovoran onaj koji stoji iza toga, u ovom slučaju »Nova Riječ« i Gospodin Vilder: pa — dajemo njima reč. М. С.

408