Nova Evropa

štenatva) — da protivu njega »već dvadeset godina« provodi ovu »avoju politiku« »lične prirode«! Ali, to nije dosta: G. Svečnjak prelazi i na »#dm paviljon«, pa kaže: »On je izgradjen bez pitanja i bez odobrenja mas hrvatskih umjeitnika«, »to je dino djelo 2. Mežtrovića, rezultat njegovih ličnih ambicija i veza... A mama hrvatskim umjetnicima ne treba „belog mermera“, već kruha i srestava za rad...« Jamo je, da ovde ovaj nezadovoljnik iz grupe »gotovo najistaknutijih imena hrvatskih slikara&« Фаје пајђојје argumente u korist svojih protivnika, jer ako je novi Dom Likovne Umetnosti »lično djelo g. Meštrovića, rezultat njegovih ličnih ambicija i veza«, onda neka su blagoslovene te ambicije i te veze Које zgradu koja stoji deset milijuna donose hrvatskim umetnicima — n a dar... To će pouzdano reći sa nama svi razumni ljudi koji ovo pročitaju, skupa sa svima onima koji su bili na Izložbi i videli svojim očima to »limo djelo g. Mežtrovića«, pa je nepotrebno da duže zastajemo na ovom »temperamentnom razlaganju našeg umjetnika Svečnjaka«. Ali se nama — čitajući ovo — stalno nameće druga jedna misao, zbog koje ovde poglavito i pišemo: kako je mogao taj Cospodin M. od »Nove Riječi« »pozorno slušatić ovake argumente a da na njih sim me reagira, mego sve to blagonaklono objavljuje i komentariše; a onda milostivo nudi tobože reč i »protivnoj

strani&ć! Kojoj »protivmoj« stranci, — zar Mežštroviću? Da li iko veruje, da Je G. Većeslav Vilder, koji u svome listu dopušta — i očigledno odobrava — ovaka »temperamentna razla-

ganja« nezadovoljnih umetnika na račum Mešžštrovićev, toliko najivan da smatra Meštrovića »protivnom stranom« G. Svečnjaku, pa da sad njemu »daje reč ma ovo&? A kad nije to, šta ga rukovodi da usred Zagreba objavljuje ovako mekvalifikovane ispade protivi najuglednijeg hrvatskog umetnika i protivu veoma korisnih i požrtvovnih nacijonalnih ustanova kao što је »Hrvatsko Družtvo Umjetnostić? Nije mogućno da G. Vilder može i za časak »pozorno slušati« »argumente« što ih iznosi G. Svečnjak protivu »g. Mežtro-

vića i drugova«, jer to — što no reč — ni pas 8 maslom ne bi progutao; pa je neminovno, da njega drugo nešto kreće pri ovim njegovim — posrednim — izlivima antipatije i negodovanja na-

spram Meštrovića i »grupe oko Meštrovića«. Šta je to? Zašto ne izadje sam »s farbom« nasredu, nego ispred sebe šalje razne Svečnjake i čirake, da čitaocima »Nove Riječi« prikazuju »pravo stanje stvari« i »politiku koju g. Meštrović i drugovi provode već dvadeset godin4«? Ako G. Vilder ovako nastavi, a ne iznese ozbiljne

407