Nova Evropa

najraznijih navikš i običaja, ne može da postane žrtvom ni fašizma mi nacizma. Ali ona ne može da ostane ni ovakva kakva je danas, u osrednjosti birokratskog federalizma. Zato se Rami, u svom svestranom očajamju, obraća švajcarskom seljaku, ćutljivom i nemom, pa veli:

— Zar da ostane nepomičan i on, seljak, dok se ave pokraj njega tako žurno kreće? ... Hoće li on da dopusti, da se preko njeza prelazi? ... Nećete li i vi, seljaci, da se jedared izrazite na svoj način, da vaša mudrost koja je pasivna postane aktivna, ı da vi izmenite vaš život u ime onoga što ste naučili? Jer, vi ste naučili stvari koje radnik nije naučio. Stroj može da bude kolikogod hoće složen: ali on je bez tajne... Vi ste, naši seljaci, dopustili da vas uvek gaze. Režimi su se izmenjivali: vi ste ih sve postepeno prihvaiali... Možda vam je vaše prividno podvrgavanje održalo vašu slobodu; ali šta ćete vi sada da učinite? Nećete li ı vi jedared da se izrazite? Jer, trenutak je stigao, možda zadnji trenutak...

Musolini, Hitler, Sovjeti, svi su zapalili lučeve. Svet gori i iplamti. Rami, pred iom slikom koju sim evocira, grčevito pita: »Hoće li seljak i dalje da nastavi sa ćutanjem?« Čovek, veli Rami, više nego sreću, ište punoću života: tu је punoću, jedini od ljudi, pronašao seljak, m svom večnom dodiru sa zemljom. Švajcarska boluje zato što se udaljila od zemlje, od svog izvora, Što je ipodigla hotel, bolnicu, i turističku industriju, iznad svega, dok je ubila svoj prvobitni personalizam ı regijonalizam, gde se pre svega oseća miris zemlje, slobode, i čovekove ličnosti.

Protiv ovih Ramijevih tvrdnja ustala je švajcaraka javnost. A on, da bi se odbranio od političkih kontroverza, izjavio je, da je njegov stav isključivo i pre svega stav pesnika. Ali je iskrsnuli problem imao odjeka i povukao svoje posledice: problem Švajcarske avesti postavljen je. Švajcarska inteligencija nije ni do danas prestala da taj problem raspravlja.

Drugi jedan mlad švajcarski pisac Ružmon (Denis de Ro ugemont), sasvim suprotno od Ramija, vidi u švajcarskom kantonalizmu začetak reformacijskog i protestantskog personalizma, koji jedini može da preporodi Evropu, te da bude kvasac radjamja Jednog novog humanizma; dok Ramn veruje, da mit statike i stabilnosti uništava svaki Тетрегатепаћ, koči elan, i ubija veličinu.

Katolički aristokrata, Concag de Rajnold, koji predstavlja tradicije Fribura, objavio je ovih dani svoju »Svesi

78