Nova Evropa

строфе, засад Чеха а доцније —- како ћемо још доживјети — и

самих Словака, не оправдавају стару политику Чеха, — неповјерења, центратизма, »колонизаторства« над Словацимаг — Не-

сумњиво, чешко-словачко искуство баш ових дана показује да и »споразум« п »аутономија« могу да доведу, у извјесној снтуапији, по кризе, па и до катастрофе, не мање него насиље и централизам. Јер, на крају крајева, не одлучују дипломатски слоразуми »вођа« и политичара, нити државне форме саме по себи, већ дух, свијест, и воља народа, широких народних слојева. Само они споразуми, они централизми и оне аутономије, одржавају се и јачају, иза којих стоје народи. Кад уочимо овај основни факат, онда Ће нам и све перипетије чешко-словачких односа бити јасвије. Као што смо могли видјети, судбина Чешкословачке Државе зависила је од тога, хоће ли Чеси и Словаци (већина Чеха и већина Словака) схватити да спас обојих почива на слободи обојих, на њихову братству. Ту је био испит историјске зрелости обојих. Нажалост, нити су Чеси схватили у пуној мјери, да заједничка чешко-словачка држава може бити сачувана и учвршћена само на доброј и слободној вољи основне масе словачкот народа, те да они сагласно томе имају да подесе читаво своје држање; нити је — на другој страни —- већина словачког народа сама схватила, да заједничка држава одговара интересима Словака, не мање него и интересима Чеха, те сами Словаци нису нашли у себи снаге да обрачунају са тенденцијом Туке-Маха, чиме се криза погоршавала, па је — на подстрек споља — дошло и до катастрофе. Држати Словаке силом у заједничкој држави, коћ толикот притиска извана, Чеси нису били у стању. То се ланас види јасно. Енглези су умјели, у своје вријеме, наћи много стабилније ријешење за однос с Ирцима, од којих их ипак дијеле тисућу пута веће разлике и протуријечја нето Чехе од Словака, Де Валера држи сам у потчињењу своје Туке и Махе (који су, заправо, још. и нешто бољи од својих словачких пандана).

Све то било је повезано јоп: једном опасном тенденцијом и код Чеха и код Словака. Нашла се код Словака струја која је мислила да једним античешким словачко-њемачким савезом врати Чесима мило за драго за њихов бивши антисловачки (по једном свом елементу) савез са Француском; и била је опет код Чеха тенденција, која је вјеровала да ће Чеси замјеном француског протектора за њемачког моћи осигурати себи онај хегтемонистички положај у малој Чешкословачкој који су раније држали у ве-