Nova Evropa
Књиге и листови.
Нова радња Мирка Брајера,
Извештавајући о докторској дисертацији Бланке Брајер (»Немачки Театар у Загребу, од 1780—1840«), у »Новој Европи« за новембар 1938, споменули смо, да је отац ауторице, одличан књижевник и плодни културни и књижевни историчар, Г. Мирко Брајер (Вгеуег), припремио монографију о Франу Ку релцу, »којом ће осветлити читаву позадину и средину илирске Хрватске и доба препорода«. Та је монографија сад изашла (у 3. колу Бинозиних Хрватских Модерних ПШисаца, као 6. књига) под насловом: »Грагом живота н рада Франа Ку релца, хрватскога препородитеља и књижевника (1811—1874)«, у врло укусном издању, као уосталом све што објављује и издаје овај наш »стари мајстор-књижар и издавач-библијофил«. Треба узети ову књижицу у руку и помно је прелистати па видети, како се из релативно сухе и оскудне грађе може истесати и створити занимљиво штиво, и како се — с љубављу и познавањем шредмета — може пред нашим очима удахнути топао живот књижевнику и писцу чије нас име на хартији дотле није привлачило. Свакако је ово начин на који се најбоље третира овака материја, ако хоћемо да се младе генерације заинтересују за мисли и рад својих заслужних и далековидних предака, који су били бар исто толико добри родољуби и домољуби као ми данас, само — мање бучни а више праведни према свакому, чак и према оном жоји није у свему делио њихово мишљење. Након што је »дуљи низ година слиједио стопе тог идеалног учитеља, тросветитеља и устрајног поборника мисли братства и срдачне међусобне повезаности Јужних Словена«, пи пошто је марно сабрао податке о њему, Мирко Брајер је успео да оживи успомену на човека и писца над којим је »разорни дах времена прохујао« и учинио та привремено несхватљивим за нове нараштаје. И несамо да је рељефно извајао лик једне »тако изразито хрватске личности из минулог Деветнаестог Стољећа«, него нам је уједно дочарао пред очи и цели онај амбијенат раздобља хрватске културне ренесансе, које нам је данас нажалост тако слабо познато.
На крају књижице изнесена је, прегледно, »библиографија «књижевног рада Франа Курелца«, а затим »важнија живототисна грађа« и »штампом приопшћена писма«, док се писац —
98