Nova Evropa

социјално питање, односно његово запостављање и његово недовољно узимање у обзир при свему што се данас у свету мисли и ради. Ово двоје, поготово тамо где удружено дејствују, одговорни су — по нашем мишљењу — за највећи део каоса у којем се данас налази цивилизовани свет, те сачињавају главну материју из које би требало лучити и вадити проблеме, већ сазреле, и стављати их на расправљање. Јер циљеве ратовања, кад буде тому време, требаће поставити јасно и разговетно.

Што се тиче савршенства технике, за које рекосмо да му је успело да предухитри људску мисао, — о томе је »Нова Европа« писала у много наврата, па потсећамо само на уводне чланке још на почетку задњих седам-осам критичних година, 1931 и 1932 (»Шта да се ради«, »Жито и злато«, »За мирно расуђивање«, »Наука и мисао«); или, на читав низ оригиналних студија неких наших — поименце руских — сарадника (например, Јевгена Јелачића: »Близина непознатог«, »Постанак живота, према савременом научном схватању«, »У васијонском простору«, године 1931 и 1932, и поч. Ал. Громбаха: »У чему је безизлазност светске кризе«, — марта 1933). И у приказима значајних страних дела указивали смо често прстом на овај предмет (например, Ал. Јелачића приказ Штенглерове књиге »Човек и техника«, децембра 1931), чак и у вези с ратом који предстоји (»Сутра опет рат« и »Агонија једнога света« Лудвига Бауера, јануара 1936), и томе слично. Крајњи закључак свега нашег размишљања у овом правцу и о овој теми, до којега смо увек поново долазили, могао би се — с обзиром на садашње збивање у свету — свести на ово неколико речи. Напредак модерне технике и резултати испитивања савремене науке ударили су стрампутицом и узрокују несрећу човечанства, услед ограничености и немоћи људског ума да држи с њима корак и да их на време и у пуној мери оцени и искористи у позитивне и продуктивне сврхе, за организовање и везивање људских напора и људског рада, и појединачног и колективног, у свим крајевима и деловима света, те за постигнуће бољег споразумевања и већег блатостања међу људима. Место тога, они којима је пала у руке власт над масама, служе се данас њима за рушење и уништавање људских живота и тековина цивилизације, коју би имале с помоћу њих да умноже и да усаврше. »Ми се нисмо показали дорасли нашим задацима«, каже Лудвиг Бауер, приказујући данашњицу човечанства, »ми нисмо знали спречити долазак новог Средњег Века!...«

350