Nova Evropa

система, те искоришћујући у Светскоме Рату снажно покренути аљи још потпуно неконсумирани принцип нацијонализма и народног самоодређења, произвољни и дилетантски тоталитаризам, осетивити потребу да придобије масе и да им пружи и нешто позитивно, потражио је спас у решавању социјалног проблема на колективистичкој основи, да се онда — у немогућности природног развитка — баци у загрљај људи који нису презали пред опасношћу да узму неограничену власт у своје руке. И исто тако, на трећој страни, комунизам и бескомпромисни марксизам, који се — између крутих доктринарних формула дијалектичког материјализма и фантастичних снова о јединоспасавајућој политици светске револуције — на крају крајева задовољава, да му јединим оличењем пред светом и свемоћним заточником противу свих противника буде један једини човек, диктатор, који је пре тога уклонио све своје другове, који су с њиме измислили и изградили основе на којима почива његова власт и његово државно уређење. Ето, ту смо данас, и ту треба неко да предвиди: како ће сутра, после рата, из тих разнородних и разрожних уређења и идеологија, да се сложи и склопи једна уједињена Европа (U. S. E.) = један осигуран светски мир!...

Додуше, нашло се, и налази се, група и појединаца да кушају компромисна решења социјалног питања, или његових делова, — уређење друштва у којем би се водило рачуна о двема, или и о свим трима, концепцијама и »идеологијама« о којима је напред реч, те које би представљало измирење и уклањање тешкоћа и противуречности, на новој социјалној основи. Сам Љењин указао је на пут реалних могућности, обуздавајући крајности свога властитога дела проглашењем и провођењем познате политике НЕП-а, коју је Стаљин прихватио и наставио окрутном одлучношћу својих »пјатиљетака«. Један од најозбиљнијих напора, да се заузда капитализам, те да га се спасе — ако је то још могуће — и прилагоди новим временима, учинио је председник Розевелт; његов »Меу Пеај« свакако је достојан пажње, па му сви људи слободоумних назора и забринути за будућност човечанства желе сваку срећу и много издржљивости. А. уколико су ГГ. Мусолини и Хитлер поклонили нарочиту бригу и пажњу приликама и потребама својих сељачких и радничких маса, забележили су и они знатне успехе; управо, само њихова социјална политика и тумачи поглавито њихову релативну популарност у властитом народу, те тајну њихова држања на власти.

352

Пе