Nova Evropa

Али, да сви ови, и многи други већи или мањи, напори и покушаји нису досад били довољни да ударе солидне темеље за изграђивање новог друштвенот уређења, које је свету потребно и до којег мора доћи, види се најбоље по тому што се ето није дало избећи оружаном сукобу. И сада још, када се већ месецима пролива људска крв и несмиљена борба води немилосрдним модерним оружјем и оруђем, »идеологије« стоје чврсто и не попуштају, и штротивници воде и акцију и пропаганду сваки у духу своје конпцепције; а ипак је очигледно, да се — на крају — ниједна од њих неће и не може одржати у потпуности, те да ће морати уступити неком компромисном решењу, које ће — бар приближно —- задовољити већину света, и оних који се боре и оних који гледају из прикрајка. Наше је дубоко уверење, да ће при томе решавању главну улогу играти социјални моменат. Јер, човечанство се множи у огромним размерама, а сви ти људи хоће да живе; на како, према калкулацијама стручњака и статистичара, на континентима земљине кугле има »хлеба« и »животнот простора« за све оне који долазе још кроз много стотина година, то остаје само да се проведе права организација, тојест да се паметно и рацијонално одреде и расподеле простори и послови: да се не пали жито и не баца кава у море, услед недостатка транспорта и лоше организације, док се истодобно по глобусу врте милијони незапослених а у срцу Европе кољу »цивилизовани« народи тражећи за себе места на сунцу...

Али, кад мирнодопски напори и планови нису уродили плодом, кад предратни државници и стручњаци нису били у стању да увиде пуну важност социјалног питања, па да та у миру и мудрости реше, надајмо се да ће рат бити бољи учитељ и да ће нас он упутити на прави траг, — да ће дух људски напокон ипак подредити себи техничка средства, па наћи бољу употребу за аероплане и експлозиве, и за остало савремено оруђе и оружје, нето што су међусобно клање и убијање.

У овоме току мисли, остало би још да покушамо уочити улогу Словенства, и поименце нас малих словенских народа и нас Југословена, у општој послератној ортанизацији и сарадњи народа и човечанства. Улота Словена у данашњем европском сукобу врло је истакнута, иако пре у пасивном и негативном него у позитивном смислу; а видици су мутни и затонетни. Утолико је више потребно да се овим питањем нарочито позабавимо, па ћемо се нањ вратити првом приликом. Ћ.

353