Nova Evropa

Sta će mali slovenski narodi.

Slavimo Dan Ujedinjenja; nekoji kažu Dan Oslobodjenja, a nekoji opet Dan Oslobodjenja i Ujedinjenja. Ali u isti mah, kao da čujemo i one druge, koji kažu: »Kakovo oslobodjenje, ko nas je oslobodio, od koga i od čega?« I još druge, koji odmahuju rukom: »Dosta već toga, čemu mponavljati riječi koje Još misu ispuпјепе ги: пот!«... Jedmo je svakako tačno: da je u cijelom tom perijodu od dvadeset godini bilo više razilaženja mego mjedinjavanja. Patrijotizma i nacijonalizma bila su nam puma usta, i mnogi su se njima lično koristili. Oni bi najradije tako i produžili, da nije narodu dojadilo, pa je sa svih strana tražio sporazum. Zar da se braća, u ime rodoljublja, svade i tuku, i to u času dok veliki svijet, podijeljen ma dva tabora, riga na sebe hiljade i hiljade toni majrazormnijeg eksploziva. te hiljade i hiljade tonš zemlje, betona, i gvoždja lete u zrak zasipajući sile ljudske živote, te dok prijeti opasnost da se ta ratna hajka i na mas svali?!.

Danas, na Prvoga Decembra, treba da se malo zamislimo ı rasmotrimo naš položaj, pa da prečistimo neke pojmove, koji su za sve nas Slovene od najveće i presudne važnosti, — ako u ovoj današпјој гашој утеу! 1 оуош evropskom Каозп пази sve etičke i moralne vredmosti izgubile svoj značaj i svoj smisao. Sjećamo se, da su i u prošlom Svjetskom Ratu slovenski velikani — Као Tolstoj. Dostojevski, Miokijević i drugi — gubili od svoga sjaja i svoje veličine, potisnuti u pozadinu; a mi smo svi očekivali nešto поуо i nešto veliko, i u filozofiji i u umjetnosti i u sociologiji, — поу život, pun iznenadjenja i blagodati za sve. Ali, to novo i veliko nije dolazilo, pa su nam se oni stari velikani počeli vraćati, ı opet su osvojili svoju vrednost i naše poštovanje. Danas, medjutim, evo ponovno iste igre: stare vrednosti gube se, a novi арозгоћ ргороvijedaju nov moral i novu nauku, — i svijet ih sluša! Ruši зе пав по ројат humamosti, hrišćanstva, demokratizma, u ime поузћ doktrina i u ime grube sile (»Macht vor Recht«), pa se ovakom mačelnom svaćamju mastoji potčiniti i pojmove marodnosti aı rase. Mali narodi žive u meizvjesnosti što im nosi sutrašnji dam, i u strahu su za svoj opstanak, za svoju slobodu; naturuje im se doktrima, da narod kao masa mema što da misli, već samo da prima i slijepo sluša, radja se takozvani »nacijonalni imperijalizam«, agresivan i mečovječan, koji daje prednost ne onima koji su jači moralno i duhovno već onima koji su jači grubom silom.

354

OR MR