Nova Evropa

цизам пустио из својих руку високо вођство европског интелектуалног живота. У многим земљама Црква се морала да задовољи буржоазијом; а буржоазија је баш онај друштвени слој који је, по својој нарави и по својој менталној способности, мање од сваког другог кадар да схвати и да обујми врховну суштину Хришћанства. Тако се и Католичка Црква морала, из животне нужде, да саобрази буржујском менталитету, те да ублажи оно што бејаше револуцијонарно и трагично у Еванђељу и код великих католичких светитеља. Зато се код сиромашних поверење смањило и ослабило; а исто су тако смањени утицај и чар што их је католицизам имао кроз многа столећа на уметнике и мислиоце. Коликогод то жалосно било исповедити и признати, Католичка Црква има данас исто толико мало утицаја на великог песника колико на радника из великих градова. Али она још увек утиче на све интелектуалце и свагде, па има разлога да се надамо. И као што су интелектуалци, још од ХМ! века, били први који су почели да напуштају Цркву, мораће они неминовно и нужно да буду први који ће се њој и вратити... «

Италија и велик део Европе стоји још увек под мрачним и неодређеним утисцима скорашњих верских и политичких прогона. Средњевековни глас умирућег старца у Риму одзвањао је тада, док сам разговарао са Папинијем, дубоко и тешко несамо Италијом већ и целом Европом. Папини је то мучно осећао и овако ми је најављивао мисију новог Хришћанства:

— Што се тиче Католицизма, постоји још један разлог надању и чекању, то су прогонства која бесне противу католичке вере и противу католика уопће у многим земљама Европе и Америке. Црква је мистичко тело Христово, те као такова мора да следи судбину свог оснивача; и зато није никада толико велика и чиста као кад је изложена нападајима и мучењу, кад је окрвављена. Времена сређена и смирена нису у стању да распале веру у идеале; хришћани из првих векова Хришћанства били су велики управо зато што су били презрени, мучени, и убијани. Како је данас отпочело прогонство за Хришћанство, које може да се упореди са гоњењима којима је била изложена примитивна и првобитна Црква, бол католика постаје с пуним правом неизмеран, па бисмо лако могли — ако се овако продужи — да присуствујемо повратку и препороду потпуне и херојске вере, која би била у стању да поново преобрати масе, које данас не знају или неће да знају за Еванђеље.

392