Nova Evropa

ДЕКЛАРАЦИЈА.

(1) Заштита против насиља:

Тровек не сме бити подвргнут никаквој врсти сакаћења или стерилизације без његова слободно датог и промишљеног пристанка; он се не сме физички напасти, осим у случају кад треба спречити насиље од његове стране: не сме се подвргавати мучењу, батинама, или било којој другој врсти телесне казне“ (не сме га се затворити у тамницу где влада претерана тишина, ларма, светлост или тама, у толикој мери да узрокује душевне патње: не сме га се затварати у окужене, загађене, или из друтих разлога нехигијенске просторије, нити га се сме затварати у друштву загађених или кужно болесних особа).

Не сме се човека на силу хранити, нити га спречавати да штрајкује глађу, ако он то жели. Не сме га се силити да узима лекове“ (дроге), нити му се они смеју Давити без његова знања и пристанка.

Највеће казне које могу човека снаћи, нека буду не више од петнаест година тешке тамнице, или смрт. 5

(2) Праведно суђење:

Изузевши случајеве кад надлежна власт протласи некога опасним по себе и по друге услед душевне абнормалности (а та се изјава мора сваке године изнова потврдити), човек не сме бити затворен у тамницу на дуже од шест дана а да се против њега не подигне тужба због одрефеног кршења закона; нити сме бити затворен више од три месеца а да му се јавно не суди.

Ажо до краја овог рока није суђен ни осуђен редовним законитим путем, треба га пустити на слободу.

Нити га се сме рекрутовати у војску, ни у ма коју другу специфичну службу, којој се он по савести противи.

(3) Основни закон:

Одредбе и начела садржане у овој Декларацији потпуније ће се дефинисати правилником који ће свима бити лако приступачан. Ова се Декларација неће модификовати, нити ће се од ње одступати ни под којом изликом. У њој су садржане све раније декларације о правима човека. Одсад ће то бити основни закон за цело човечанство.

Никакав уговор ни закон који се односи на ова основна права неће важити ни за којег човека, ни за покрајину ни за административну јединицу заједнице, ако није јавно склопљен или створен с активним или шрећутним пристанком свакот одраслог грађанина који је њим тангиран; а тај пристанак треба да се даде или директним гласањем заједнице које се тај закон тиче, или преко јавно изабраних представника.

Никаква администрација неће добити власт да под изговором хитности, сходности, или сличног, ствара или даље дефинише прекршаје, или издаје наредбе које би на било који начин могле кршити права и слобоштине овде изложене.

Целокупно законодавство мора бити јавно и одређено. Никакав тајни уговор неће важити за појединце, организације, или заједнице. Неће бити допуштене никакве суверене наредбе тајних савета, ни слично.

57