Nova Evropa

херцеговачких вођа Војислава Шоле и Владимира Радовића, народ је приредио на станици бучне манифестације, у којима су учествовали и ђаци“). Између гимназиста — пише Г. Јован Радуловић (у једном рукописном чланку) — истакли су се притоме Јаков Шантић, доцнији песник, Алексин брат, и Ристо Радуловић, доцнији публицист. Овај последњи стога је искључен (у априлу) из четвртог разреда гимназије, и наставио је школовање у разним местима преко Саве, борећи се с оскудицом. Те зиме, пре њега је искључен и његов разредни друг Ђоко Перин, и упућен у родно место Невесиње, опет тако »ради неког сукоба, протеста или штрајка четвртог разреда« (ни сам се већ не сећа тачно). У знак протеста на тај изгон појавило се четрдесетак Срба гимназиста на богојављенској литији демонстративно у српским народним капама, »завраткама«. О тим капама колпортирали су се и неки стихови Светозара Ћоровића““).

Г. Ђоко-Перин наводи, да су већ у то прво време мостарски гимназисти имали »једно тајно литерарно друштво с књижницом, у коме су се читали ђачки књижевни саcraBH«.**!) У томе друштву био је и Осман Ђикић, такођер један из прве гимназијске генерације (рођен 1879), који се у тој дружини »одмах у почетку јавио као пјесник«, а затим је иступио у јавности већ од 1896 (и то најпре у мостарској »Зори«, а онда у »Босанској Вили«), где је био изразит Србин и, мада чедне и дискретне нарави, није се устручавао од јавних патријотских манифестација. Власти је нарочито парао очи таки дух код Муслимана, па је и Осман убрзо (1898) дочекао да га искључе из петог разреда гимназије »због српских нацијоналних енунцијација и сарадње по српским белетристичким листовима«.

*) Приликом тога чувеног дочека народних вођа испрегао је одушевљени свет коње, и сам стао возити своје представнике у кочији. Поносни омладинац Радуловић одбијао је јетко од себе, да се он икада У одушевљењу толико унижавао, него да је увек разликовао обожавање идеја од обожавања људи. На тој ноћној манифестацији, на Велики Понедељак, нашли су се и Алекса Шантић и Јован Дучић.

#:) (Овај податак доносимо по љубазном саопштењу Трифка Кујића, председника Управног Суда у Сарајеву.

0) B. »Pajper« oj 16. IV. 1994.