Nova Evropa

Гаћиновић, критиком о Кочићу. Године 1906, диференцирало се од »Матице« чистополитичко удружење »Слобода«, око Жерајића, Мијатовића, Солда; а суделовали смо и понеки из »Матице« (као Гаћиновић). Водиле су се у том друштву, иза предавања, и дуге дискусије о томе, је ли згоднија »еволуција« или »револуција«, т. ј. је ли нам потребнија опрезна организација »ситног рада« или рат што пре. Седнице »Матице« држале су се код Бранка Шантића, Гојка Круља, а понајвише у заједничком стану Димитрија Митриновића и Драга Перовића, садашњег професора Универзитета у Загребу, на оној стрмој цести одмах испод нове цркве. Седнице »Слободе« биле су одмах преко пута, у заједничком стану Жерајића и Солда; или, мало наниже у истој улици, код Мијатовића.

Следеће године (1907) основали смо два друштва и за нижу гимназију, под именом прве и друге »Преоднице«: циљ им је био брига о школском напредовању сваког нашег Србина нижешколца, а затим и помоћ при избору лектире и обавештавање путем предавања, од стране ученика из виших разреда. Заједничка тајна организација за све била је — Библијотека. Њезине скупштине одржавале су се у српској школи »под кошћелама«; а предавања, тамо или под ведрим небом, на Бјелушинама. Поред других тема, нацијонално-васпитних, ту се држао и преглед српске историје, која је у школама била и сувише прикраћена. Имали смо и јавни

црквени певачки хор, ваљда већ од 1905 (којим је дириговао најпре хоровођа »Гусала« Јудл, па учитељ Алинчић, па матурант Стојан Ћуковић, сви већ покојни); хор је редовно појао у цркви (кад то нису чиниле »Гусле«). Најзад смо, из властитих прилога, набавили инструменте и основали велики тамбурашки збор. Негде пред Божић, 1906 или тек 1907, пошли су наши делегати Митриновић и Солдо у Сарајево, да би се провела нека заједница ђачких организација у Босни и Херцеговини. Ова разграната организација мостарских Срба гимназиста била је, осим музичких секција, још увек тајна; школској власти не би било тешко открити је, — али се на то већ блаже гледало. У једном допису у бечкој »Зори« 1910 године пише ондашњи мостарски професор Милан Ћуковић да тобоже још нема ђачких удружења у Б. и Х. (како би могао и рећи да их има), али подвлачи да

76