Nova Evropa

би их из више разлога требало дозволити и чак помагати, с тим да не буду верска ни племенска, и да надзор води неки наставник. Вреди нарочито истаћи ову иницијативу мостарских омладинаца, да српска средњешколска организација обухвати целу Босну и Херцеговину. Један децениј раније (1896), при посети мостарских »Гусала« сарајевској »Слози«, донесен је аналоган закључак: да се српска борба за црквеношколску аутономију, дотле локална, учини покретом целе покрајине.

Нови курс српско-хрватских међусобних односа, утврђен Ријечком Резолуцијом (1905), осетио се ускоро и код нас, те је нестало старог неповерења између Срба и Хрвата међу нашим гимназистима. Али, уза све пријатељство напреднијих појединаца с једне и друге стране, није дошло до каквих заједничких удружења, — српско-хрватске дружине ничу, мислим, тек око Балканског Рата. Муслимани појединци опредељивали су се за Србе или за Хрвате, а главни део, у Конвикту преко пута од Гимназије, имао је свој засебан тамбурашки збор и своје друштво.

Необично велик утицај на нацијонални живот мостарских гимназиста вршиле су, дабогме, тамошње нацијоналне установе и покрети. Код све три вероисповести Мостар се истицао иницијативом културно-политичког рада. То нарочито важи за Србе. Наш певачки хор створен је по одушевљењу које смо стекли од »Гусала«, чија су нас певања, концерти, представе, и поворке једнако одушевљавали (био је то један одличан хор!). Читаоница тога друштва била је једина где смо и ми ђаци могли да пратимо наше новине и часописе.

Може се већ мислити, колико је утицало на мостарске средњешколце покретање онако важних српских политичких листова какав је био Деведесетих Година Радуловићев »Српски Вјесник«, а после (1907) »Народ«, у чијем се већ првом годишту могу наћи и наши ђачки прилози. О анексијској кризи седео је у редакцији и Гаћиновић, вративши се из богословије. Шта ли је тек значила раније »Зора« (1896—1901), онда најбољи књижевни часопис у Српству, око кога су стајала тако позната имена као Шантић, Дучић, Ћоровић. Живахна књижара Пахера и Кисића издавала је (од 1898) »Малу Библиотеку« (где је сарађивао

~“ (4