Nova Evropa

треба одмах предати барону Куну. Томановић му на то рече: „Полако, човјече, ти хоћеш све нешто трчећи. Мени треба на све добро промислити а ви све грабите!. Утолико уђе Др. Колушев, бугарски посланик, а пет минута доцније барон Кун, аустријски посланик. Поздравили су се и сјели. Сердар Јанко пришао је барону Куну разговарајући француски и предао му је револуцијонарни статут. Барон се љубазно захвалио, устао и са Др. Колушевом напустио кабинет.« Према томе, ствар би била текла овако: Настић је добио »Револуционарни статут« из Беча, па га је у Зеленики предао црногорском изасланику Лопичићу, а овај га је донио на Цетиње и предао предсједнику Владе, Дру. Томановићу; са Томановићева стола узео је статут сердар Јанко Вукотић и дао га барону Куну, прије него што га је ико други, осим њега и Томановића, од службених особа прочитао, и прије него што је исљедницима у Бомбашкој Афери стављен на располагање, па га је Кун свакако послао у Беч, одакле је доспио Државном Одвјетнику у Загреб, да овај на темељу њега подигне оптужницу против Адама Прибићевића и другова. Ово се, по Лопичићеву казивању, збило 23. децембра 1907, од којега дана би се Статут имао налазити у рукама аустријских власти. Толико Ђоновић, према Лопичићеву причању. Међутим, када је ћерка сердара Јанка Вукотића — позивајући се на изјаву барона Куна, као и на чињеницу да је сердар Јанко био познат аустрофоб, те да је својевремено повратио баш том истом барону Куну сва своја аустријска одликовања — покушала оповрћи Ђоновићеве — односно Лопичићеве — тврдње (у »Политици« од 8. октобра 1989), тада је Ђоновић дао изјаву (у истом листу, од 15. октобра 1939) позивајући се на нове доказе у прилог истинитости Лопичићева свједочанства. Његова се допуна може, углавном, свести на ова три аргумента: 1) да је »чувени чешки патријота и професор Масарик, доцније предсједник Чешкословачке Републике, такођер тврдио несамо у јавности већ и у својим говорима у аустријским делегацијама, да има доказе да је Цетиње помогло аустријске власти да створе загребачки процес«; 2) ma je MH »Wiener АЛбетее ХЉенипа« (од 30. априла 1908) објавила чланак у којем се тврди да је Ђорђе Настић оригинал Револуцијо: нарног Статута предао црногорском Књазу, а овај Аустриј-

189