Nova Evropa

Politički pregled. У тешким часовима.

»Није данас час да испитујемо било чију кривњу или одговорност. Ми и Ти, Француски Народе, једнако смо криви и одговорни. Дошао ја час када све морамо дати за спас Француске.«

Paul Reynaud.

Још јучер, када смо писали »О суседу Ha Јадрану«, имали смо трачак наде да наша велика сусјетка неће ући у рат. Данас се је и та нада потпуно расплинула. Италија је из стања наоружане приправности прешла у стање ратно. И тако су данас на нашој западној граници двије велесиле ратујући савезници. Њихови су дневни потрошци огромни, њихове потребе неизмјерне, а њихови погледи нашироко и надалеко управљени. О овоме потоњем није прилика сада говорити, али јест мислити. Напротив, своје потребе они морају однекуд покривати. Сви су им пути засад затворени, осим сјевероистока и југоистока Европе. Сјевероисток држи у својој власти и под својим надзором једна велесила, данас најмоћнија евразијска државна организација. На њу не може нико вршити притисак. Она има свој властити програм, своје погледе о уређењу свијета у социјалном и политичком погледу. Она држи наоружану снагу дораслу да брани и одбрани своја мишљења и своја тражења.

Југославија није имала времена да дубоко загледа у ту нову творевину свијета и да се с њом упозна. Југославија — држава Срба, Хрвата, и Словенаца, — разапињала је на крст ону своју дјецу која су покушавала да се упознаду са »трулежом на Истоку«. Само дубоки инстинкт, који је несвјесно реагирао пред стршећом опасношћу, само неугашени осјећај Словенства и крик крви, успјели су да савладају наметнуте запреке и да отворе засада тек један прозорчић који гледа на Исток.

Ми не оптужујемо. Установљујемо голе чињенице. Сви смо ми свјесни, »да смо сви ми једнако криви и одговорни«. Дакле, ко ће морати подмиривати оне туђе потребе» Они који хоће и докле буду хтјели; али и они који морају. Ту је та разлика, јер баш у томе леже и велике потешкоће и велике

195