Nova Evropa

Економски преглед.

Потреба планске привреде.

У току посљератних година, народи Европе настојали су око увођења потребних рефорама и довођења у равнотежу свог унутарњег и економског живота, па се нису још опоравили од посљедица тешке привредне кризе из перијоде 1930—1934, када је нови свјетски рат понова из темеља задрмао њиховим политичким, социјалним, и економским односима. Данашње прилике и односи великих и малих, зараћених и неутралних, земаља не опредјељују се толико припадношћу становитом зараћеном табору, колико геополитичким поло: жајем дотичне земље и њезином повезаношћу с интересним сферама других земаља. Притоме је ово наше доба — доба највећих преокрета у историји развитка људских односа у свим гранама живота и рада, па зато оно ставља вођству појединих земаља задаће и захтјеве какви још никада нијесу стајали за рјешавање пред њиховим предшасницима.

У погледу спољне политике, данас више него икада, одлучујућу улогу играју личне особине политичких првака и вођа појединих народа, њихово разумијевање правог стања ствари и односа снага. Они који тога немају, излажу свој народ тешким и непотребним жртвама, прије или касније. У погледу унутарњег уређења државе, у данашње вријеме одлучује у првом реду расположење широких народних маса, надахнутих осјећајем своје нацијоналне припадности и права на људски живот, као и жељом за удовољењем својих социјалних и економских потреба. Зато у земљама нацијоналне диктатуре масе одушевљено слиједе и покоравају се својим вођама чак и на рачун ограничења личних права појединаца; док опет у демократским и парламентарним режимима, народне масе исто тако стварају себи вође, само не толико по њиховим личним ознакама и истицању воље колико по положају који су они стекли и заузимају у државној хијерархији. Услијед тога је, у овој другој групи земаља, ауторитет вођа — наравно — знатно слабији него у тоталитарним државама, па је поради тога у даном часу знатно мања и приправност маса на жртве и на ограничавање својих часовитих потреба. То се јасно осјећа при избијању сукоба, поготово у прво вријеме.

209