Nova Evropa

номски Институт и Завод за Проучавање Сељачког и Народног Господарства Господарске Слоге у Загребу Социјално-економски Институт у Љубљани, и Одјељење за Економско Проучавање Народне Банке у Београду, концентрисали су своју пажњу, — први на проблеме нашег села као основне ћелије живота најширих слојева наше поглавито земљорадничке земље, а други на техничко премјеравање главнијих процеса у кретању нашег економског живота за сва важнија подручја у оквиру цијеле државе.

Стварање реалног програма за увођење планске привреде и за систематски развој појединих грана државног господарства могло би да услиједи тек на основу научностатистичког изучавања стварних података о еволуцији тих грана кроз: већи размак времена, будући да статистика, у садањим временима, постаје један од најважнијих чинилаца за рацијонално државно управљање и господарење. Нажалост, наша статистичка служба у данашњем стадију свог развитка, није у стању пружити сав потребни материјал за систематски студиј на свим подручјима државне управе. Није томе крива статистика као такова, нити њезини функцијонари, који су дали максимум онога што се могло учинити са датим средствима; узрок је дубљи и лежи углавном у чињеници, дау току ових двадесет година нашој статистици није поклоњено довољно пажње ни од стране мјеродавних фактора ни од законодавства. Уосталом, о том проблему потребно је говорити посебно.

Остало би још да, у овако кратком излагању проблема планске економије и државног господарства, у вези са развитком свјетске привреде, споменемо шта је у току посљедњих година изашло и код нас у погледу литературе, наравно само у најопћијим потезима. Од писаца по овом предмету истакли су се — поред Дра. Бичанића, којега смо већ споменули, — Др. Бајкић, Др. Иво Белин, проф. Билимовић, Ђока Ћурчин, Воја Ђорђевић, проф. А. Госар, Богдан Крекић, Др. Мирко Ламер, Др. Мијо Мирковић, пок. проф. Шћетинац, Бранко Тодоровић, Живко Топаловић, Др. Милан Жујовић. Неколико интересантних расправа социјално-економског карактера издали су: Централни Секретаријат Радничких Комора, и Уједињени Раднички Синдикати. Пре-

214