Nova Evropa

Превласт на мору — власт над светом,

И поред свеопће тежње за што већом аутаркијом, ниједна модерна држава не може да удовољи свим својим потребама из извора унутар својих граница; зато привредни живот свих цивилизованих народа стоји у сталној међусобној вези. Држава, дакле, којој се пресијеку путеви којима она задовољава своје економске потребе, мора прије или послије да изнемогне, односно да те потребе редуцира и да се врати у тамну и примитивну прошлост. Таквих путева има на копну; али су, услијед све већих захтјева цивилизације и културе и постепеног — и са социјалног гледишта потребног — дизања стандарда живота људи, најважнији: морски путеви. Копнене путеве у рату штити и осваја војска; а морске, морнарица — флота. Господар мора господари морским путевима, што је велики енглески историчар Ралеј (Кајејоћ), који је живио у 16. стољећу, јасно изразио овим ријечима: »Онај који влада морем, влада трговином; онај пак у чијим се рукама налази трговина свијета, господар је земаљских 6огатстава, па досљедно и господар самога свијета.«

У повијести човјечанства, готово свака борба вођена је заправо око освајања трговачких путева; а у сукобима великих народа, нарочито за одржање, — око освајања морских путева, тојест, за постигнуће превласти на мору. То видимо и дан-данас. А за илустрацију чињенице, у коликој ЈЕ мјери привредни живот једне поморске државе — напримјер на Средоземном Мору — зависан од морских путева, износимо слједеће податке о Италији. У години 1987, вриједност цјелокупне италијанске спољне трговине (извоз и увоз) била је око 150 милијарда динара; 669» ове трговине обављало се је морским путем, путем Гибралтара и Суеца. То значи, да та трговина у миру стоји под надзором оног у чијим се наоружаним рукама налазе улазна (излазна) врата у Средоземно Море, односно извјесне важне тачке у њему, а да у рату те руке могу свакога часа да затворе та врата. За Грчку тај постотак износи 82%, а за нашу државу око 400. Овим је улога флоте, тојест улога силе на мору, јасно означена, — улога поморске силе, која је досада у свим великим ратовима историје, на концу конца, одлучивала. Да је томе тако, показаћемо на неколико примјера.

397