Nova Evropa

Узмимо, као први примјер, Други Пунски Рат. У свим пунским ратовима побиједила је она страна која је имала, или извојевала, превласт на мору; али је од нарочитог интереса у овом погледу Други Пунски Рат (218—201 пр. Хр.). За свој упад у Италију, Ханибал није могао да употреби лакши, морски, пут, већ онај изванредно тежак и пун најразличнијих тегоба, преко Пиренеја и Алпа, будући да је тада Рим, својом морнарицом, владао највећим дијелом Средоземног Мора. Ханибал је зато, и поред свог досада ненадмашеног војничког генија, напосљетку ипак морао да подлегне. Кад је наиме, након низа сјајних побједа, стигао у Јужну Италију, он је — да би постигао коначну побједу, имао да ријеши трајан и поуздан начин снабдјевања, и у првом реду појачавања, своје војске. У ту сврху имао је да успостави везу са Картагом, Македонијом, и Шпањолском, или бар са једном од ове три земље. Са Картагом и Македонијом могла се одржати веза једино морем; а са Шпањолском, морем или врло тешким и дугим копненим путем. Одашиљање појачања морем онемогућила је римска флота, јер је она владала Тиренским и Сардинским Морем, а осим тога и Јадраном, услијед чега ниједан војник Филипа Македонског није могао да притекне у помоћ Ханибалу, без које помоћи он није могао ни да помисли на опсаду Рима. Само на Југу, у водама Сицилије, водиле су се борбе око превласти на мору; али је и ту надмоћност била на страни Римљана, мада је Картажанима повремено успијевало пребацити понека мања појачања у Сицилију. Будући да су везе преко мора за Картажане биле пресјечене, Хаздрубал је, кад је кренуо свом брату у помоћ, морао такођер да се служи дугим копненим путем преко Алпа; али је на том путу од Римљана који су се вјешто користили морским везама између Италије и Шпањолске, те тако лако били у стању да појачају отпор својих присташа у сјеверној Шпањолској око Ебра, — био годинама задржан. Послије, кад је Хаздрубал ипак продро у Италију, они су га предусрели, спријечили његово сједињење са Ханибалом, и побиједили на ријеци Метауру, гдје је и живот изгубио. Факту, да су за Римљане морски путеви били отворени, треба захвалити да је тада спасен Рим. У том рату о превласт у тадашњем свијету, који је трајао 17 година, за које је вријеме картажанска војска дуго односила побједу

398