Nova Evropa

Тако смо писали прије неколико мјесеца; а сада поново узимљемо перо у руке, да наставимо, да установимо оно што се у нама и око нас догађа и одиграва. Уништавање добара настављено је са још већом жестином, с одлучнијом упорношћу, у увјерењу да ће »једна непријатељска страна« клонути, поклонити се. А када се слика страхоте — што је неизвјесност ради дуге и мрачне зиме доноси — сагледала до краја, када су видно одскочиле све оне тежине што их дан за даном доноси, а и потешкоће; када се од свога властитога народа траже још веће жртве, још дубља одрицања, и узвишенији херојизам, — тада се је ето покушало проширити рат и на друге мирне народе, на друга узнемирена копна, у нади и у увјерењу: да ће се могуће са тим новим покушајима пронаћи слаба и неприправна страна мрског противника. Тако је пламен убачен до пред праг наше куће. Он није клизнуо у наш дом — о томе смо потпуно убијеђени — само зато, што смо стајали приправни, да одбијемо сваки покушај провале и да сасјечемо руку која би се дрзнула да унесе к нама зубљу. То је сачувало до данас мир куће наше. То, и још нешто: сазнање, да ће ову кућу с једнаком љубављу, с једнаком страшћу, и с једнаким пожртвовањем, бранити Хрвати као и Срби, Срби као и Словенци. Сазнање, да су браћа сложна и споразумна да заједничким напором одбију сваки покушај рушења мира-у њиховој кући, сваки покушај провале у њихову државну заједницу, то сазнање одбранило је досад наш мир. Силне ли и велике поуке за све и свакога, и у кући и изван куће! Утјеха и задовољење за храбре и честите, опомена за слабе и неодлучне.

Глухи не чују истину, слијепи не виде стварност, покварењаци и они којима овладава мржња, и глухису и слијепи. Они који жуљевитим рукама преврћу земљу хранитељицу, они који на леђима носе тешка бремена, они који чистом душом разносе ријечи и дјела љубави и братства; сви ти и виде и чују. Виде страхоте што их подивљалост врши. Чују болне уздисаје подјармљених и погажених. Знаду, шта вриједи овај наш мир, и којим се средствима он може и мора бранити и одбранити.

Али, морамо поћи до краја. Не смијемо затајити истине. Величања завела су многе појединце и многе народе, па су они пред првом запреком застали, пред првим ударцем кло-

4