Nova Evropa

ког пднала је Марта Мештровић занто-тако говори, јер је имала тежак живот" и-мното је претурила преко главе. Иван и: није -рођен код куће; у Отавицама, 57117 Славонији, камо су му родитељи == трбухом за:крухом — отишли били »у нечалбу«;: отуда “је и донео-маларију, па га је, онако болешљива и нежна,“само “брижна нега мајчина сачувала земљи и народу: А: после своје деце, подигла је Мајка сину Марку у“ Отавинцама још дванаесторо; док је Иван није узео за руку и — пре: неку годину —- превео у Дрниш. Уосталом, и у трпљењу и патњама, као у: ношњи и разговору, оличава Мештровићева мајка само узоран тип жене свога краја. Далматинска Загорка рађа децу под тежим околностима него друге наше жене, она целога-века носи на себи“бреме напорнога кућнога посла и пољскога- рада, да би се мушкарци могли вани борити са стихијама и: отимати природи што је потребно за живот и прехрану. То је тај крај што га је тако живо и лепо описао: у својим причама. Динко Шимуновић. Али и сам Мештровић дао је опис онога крша, оне Свилаје, у-чијим је стенама први пут сагледао обрисе својих јунака, те из чијег је камена и дрвета тесао и резао своје прве чудесне бритвице и свирале; те његове песме објавила је »Нова: Европа« пре више година, па неће бити замерке да овде из њих поновимо оне стихове који речима тумаче његове сада већ чувене женске фигуре, од Моје Мајке и каријатида Косовског Храма до мраморних чуварица Гроба Незнаног Јунака на Авали: Над стиховима је натпис: »Загора«:

·. Док сивоплавим планинама, што к'о испребацане пирамиде стрше,

облаци, к'о шатори неких свемирских јунака, пењу се и стеру, и гром огњене стријеле одапиње и шаље мјесто кише,

а-сури орли над литицом круже, пред којом се застрашени јањци веру, дотле-ће загорка у колиби на литици стерат ложницу тврду мушкарцу, да усни.с њиме док га сунце не позове к брду, да камење крчи рад прегршти црвенкасте јалове земље, у коју ће сакрит прије леда зрно да у љети десет самеље; а она ће ранит да стигне под најгорње врхове брда недијелећ: се поваздан од свог малобројног свиленог крда. Пазиће то. своје -ситно благо од пљачке орла и засједе вука, успут. ће насјећ' од храста и. граба бреме са стотину. мука и донијети га кући преко беспутне врлети на рођену тијелу, да у жераву запреће круха H да јој присвијетли "при сијелу, јунацим што с гусала промичу кроз мрак на далеке путе, док жене у куту отежу жицу, и сакупљене шуте.