Nova iskra

Број 4.

НОВА ИОКРА

СТРАНА 63.

Стижу ми — и моји вршо се снови Даси од моћи, спаса. Да свијет — чини ми с' у томе тренуПун воље, вјере, нада, За вишим и бољим сав у пламену, Ужива плоде рада. Нит' више земљу нам крв људска плави, Нит' рука сече мушка; Прошло је вријеме рату и страви, Баца с' у коров пушка. Напредак ланцима већ Марса веза Топовска гротла муче И пјесме убојне, а митраљеза У месо сад не туче. Напретка и рада крећу се пуци, С природом то су рати; Пјесама од мира чују се звуци, Свак се са сваким брати.

Гле усијане су Фабричне пбћи, Машина с лупом дугбм Чује се, а сељак у вељој србћи Гле земљу пара плугом. Лавовски кличући, докле је цела Землза иам у том врсњу, Слобода развија криоца б4ла, Слава јој васкрсењу !

IV мангуп Еада га улицом видим ђе таба Прљав и лијеп скупа, И ћудљив, и видим да рухо хаба, На којем зијева већ многа рупа ; Када га угледам ђе јури кола, И блатом оним гаца, Покварен и дрзак и лопов пола, И видим како се за псима баца,

Помислим да мати, док игра, пјева, Тај цвијет једног трна, Фабрици кулучи цијела днева, А оца сакрива тамница црна ; И тада мора ме притисне нека; Помислим : тешко теби ! ПГта ли те, јадниче, па земљи чека, Када си још мален остављен себи ! Да ли ћеш постати кесарош један Одсад за дваест љета, Или ћеш раденик бити вриједан, Којино поносно свијетом шета? Да ли ћеш поштењем својим да сијаш, Ил' ћеш ударцем маља Туцати камеље као робијаш, И најзад умријет' у дну шпитал.а ? И тако милесћи пожелим сблно Да к њему доље слетнм,

: г:: Ц

Споменик Адаму МицкијевиЛу у Варгиави.